NOVOSADSKA PRODUKTNA BERZA IMA NOVU POSLOVNU STRATEGIJU - Od klasične ka terminskoj trgovini

Politika 2005-01-25

NOVOSADSKA PRODUKTNA BERZA IMA NOVU POSLOVNU STRATEGIJU

Od klasične ka terminskoj trgovini

Moguće je ugovaranje kupovine poljoprivrednih proizvoda dok su još u zasadu na njivi.

Edukacija paora za tržišno poslovanje

Klasična berzanska trgovina poljoprivrednim proizvodima kod nas zvanično ne postoji. Novosadska Produktna berza, osnovna pre 45 godina, registrovana je kao berza na osnovu Uredbe tadašnje Vlade Srbije. Njen status vremenom, s izvesnim pravnim doterivanjima i uštimavanjima, nije ni do danas promenjen pa ga, kažu u berzi, treba uskladiti sa aktuelnim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti ili nekim drugim zakonom.

Činjenica da je za sve ovo vreme preko Produktne berze kupljeno i prodato 15 miliona različitih agrarnih proizvoda očito govori u prilog tome da je njeno postojanje za agrar u celini i poljoprivrednike neophodno.

Veliki poljoprivredni proizvođači, a u poslednje vreme sve više i individualni sektor, Produktnu berzu doživljavaju kao jedino mesto gde se susreću sa istinskom tržišnom ponudom i tržnjom za svoje proizvode. Da je to tako govori i podatak da je berza lane ostvarila promet poljoprivrednim proizvodima u količni većoj od 82 miliona kilotrama.

Najveći obim trgovine, po podacima Produktne berze, zabeležen je u grupi žitarica. Kukuruz je bio najčešće zastupljen u prometu, a istrgovano je preko 40 miliona kilograma «žutog zlata». Njegova cena kretala se od najviše 13,30 do najniže 5,40 za kilogram. Cenovna kretanja i osilacije ostalih žitarica zabeležene su u granicama promene cene i do 150 odsto.

Ovako velike cenovne amplitude, objašnjavaju u berza, posledica su ekstremno male ponude žitarica u 2003. godina, kada je tražnja nadmašila ponudu što je, po logici tržišta, uzrokovalo i visoke cene. To se naročito osetilo u periodu proleće-leto neposredno pred skidanje novih useva. Lanjski izdašan rod žitarica doveo je do suprotnog cenovnog efekta na tržištu kada je dostignut cenovni minimum u julu za pšenicu, odnosno u oktobru za kukuruz.

Na berzi je lane ostvaren i veoma značajan promet mineralnim đubrivima ( najviše KAN pančevačke Azotare) u okviru programa regresiranog đubriva republičkog Ministarstva poljoprivrede. Trgovalo se i sa komponentima stočne hrane, najviše suncokretovom i sojinom sačmom, pšeničnim stočnim brašnom i stočnim ječmom.

Berzanska trgovina agrarnih proizvoda, s novo proklamovanom nacionalnom Srategijom poljoprivrede, sve više dobija na značaju. U Produktnoj berzi su toga svesni i zato nastoje da promovišu novi način berzanskog rada - od klasičnog načina trgovanja katerminskom.

- Ovakva vrsta poslovanja u velikoj meri štiti interese poljoprivrednih proizvođača od nepredviđenih cenovnih šokova kaže Žarko Galetin, direktor Produktne berze.- Na ovaj način oni će moći, recimo, odmah po zasnivanju proizvodnje da ugovore prodaju po ceni koja će u jednom momentu biti atraktivna i za njih kao proizvođača i za kupca. Proizvođač će u momentu zasnivanja proizvodnje, pretpostavka je, biti zadovoljan cenom koja će mu pokriti osnovne troškove i omogućiti solidnu zaradu. S druge strane kupac, ne znajući dalja tržišno kretanja do trenutka skidanja roda, zadovoljiće se tako postignutom cenom kako bi obezbedio sigurnu kupovinu.

Shvatajući da je individualni sektor u agraru ogroman tržišni potancijal berza je krajem prošle godine, u saradnji sa republičkim Ministarstvom poljoprivrede i regionalnim privrednim komoroma u Vojvodini, organizovala seriju edukativnih predavanja za poljoprivrednike. Sa njima će se nastaviti i ove godine.

- Moderni paori moraju biti pre svega tržišno orjentisani. Oni više ne treba da čekaju da im država otkupi ili proda rod već da preko berze, kada je njima najpogodnije, učine to sami - kaže Galetin. - Neophodna je obuka poljoprivrednika za rod na računarima kako bi na sajtovima berze mogli da prate cene kukuruza, pšenice i ostalih poljoprivrednih proizvoda.

Da bi što više privukla individualne poljoprivredne proizvođače Produktna berza je prošle godine osnovala ćerku firmu «Agroprodukt» koja zastupa paore na berzi. Početno podozrenje poljoprivrednika prema berzanskom načinu prodaje njihovih proizvoda, po rečima direktora Galetina, je razbijeno. Sada nastupa faza još boljeg upoznavanja sa radom berze i sticanje obostranog poverenja za što je, svesni su u Produktnoj berzi, potrebno strpljenje i vreme.

Da bi se ovo ostvarila neophodna je i podrška zakonodavaca da razreši pravni vakum oko statusa Produktne berze. Zakon o tržištu hartija od vrednosti problematikom robnih berza se uopšte ne bavi.

-          Postoje dve mogućnosti: ili da se postojeći Zakon o hartijama od vrednosti doradi ili, pak, donese potpuno novi zakon o robnim berzama - smatra Galetin. - Država u nama mora da prepozna tržišno orijentisanu ustanovu višestruko korisnu za poljoprivredne proizvođače i razvoj agrara u celini. U tom smislu tražimo od nje institucionalnu podršku i nadamo se da ćemo je dobiti.

Operacijski ugovori

U svetu terminskih berzi najpoznatiji finansijski derivati su opcije i fjučersi. U Produktnoj berzi više je zastupljena trgovina opcijskim ugovorima. To je, u stvari, trgovina pravima da se nešto kupi ili proda. Naknada za ostvarenje tog prava naziva se premija koju kupac opcije plaća prilikom njene kupovine.

Procena menadžmenta Produktne berze je da je trgovina opcijskim ugovorima u ovom momentu primerenija našem tržištu od trgovine fjučersima za koje je potrebnije likvidnije i dublje tržište.