Ukidanje prelevmana brine srpske stočare - Smanjenje subvencija za zemljište dodatni udar na domaće proizvođače hrane

Najava ukidanja prelevmana dodatno je zabrinula i stočare iz Šumadije jer se suočavaju sa sve većom neizvesnošću kada je plasman mlečnih proizvoda na domaće tržište u pitanju.

Stočari su prelevmane koji služe za izjednačavanje cene mleka sa cenom kiselomlečenih proizvoda koje uvozimo iz Evropske Unije shvatili kao jednu vrstu zaštite pa bi se njihovo ukidanje direktno odrazilo i na plasman domaćih mlečnih proizvoda.

I poljoprivrednika Ivana Jovanovića, iz sela Bečevica, koji ima 37 grla i dnevnu proizvodnju od oko 300 litara mleka brine neizvesna situacija.

- Teška je situacija kada je u pitanju proizvodnja mleka ali uopšte i u celoj poljoprivredi je tako. Proizvodnja mleka je jedna od najskupljih proizvodnji i u njoj ima najtežih poslova. Ja ne znam šta će biti sa ovim ukidanjem i uvozom mleka iz EU i do čega će to dovesti ali svakako će nas ugroziti dosta. Mi se bavimo mešovitom proizvodnjom jer obavljamo i ratarske poslove, proizvodimo hranu za stoku i naravno da smo ugroženi sa svih strana. Mi smo ionako teško opstajali - kaže Jovanović.

Stručnjaci se slažu sa poljoprivrednicima da su prelevmani bitni za zaštitu proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda u Srbiji.

Međutim ističu i to da treba imati u vidu da je otvaranje našeg tržišta zemljama Evropske Unije i priključivanje CEFTA dovelo i do određenih uslova koje moramo da ispunimo.

- Ukoliko bi se prelevmani ukinuli došlo bi do uvoza mleka iz EU. Farmeri u Nemačkoj, Holandiji, Danskoj imaju mnogo bolje uslove za rad. Mnogo su jači, veća su gazdinstva, sa brojnijim grlima a samim tim sa tom količinom došlo bi do velikog udara na našeg proizvođača. Problem je takođe nastao i oko subvencija za zemljište gde je nastalo smanjenje po hektaru što je po meni jedna mera koja je verovatno trebala sukcesivno da se sprovodi, a ne naglim smanjenjem sa skoro dvotrećinskim smanjenjem tih podsticaja - kaže direktor Udruženja odgajivača goveda simentalske rase Saša Kostić.

Smanjenje subvencija za zemljište pogodilo je indirektno poljoprivrednike iz Šumadije jer su u pripreme za setvu ušli očekujući da će moći da apliciraju za veća sredstva od datih.

- Subvencije su ostale po grlu 25.000 dinara, a za zemlju je nešto ukinuto na pola i 6.000 je po hektaru. Tu je uključeno sve i gorivo i đubrivo u tih 6.000 dinara. Prošle godine je recimo bilo 12.000. Normalno da će da nam bude teže jer opet prihodi su manji a tih 6.000 nam je značilo dosta i šta sada mi tu da radimo, tako je izglasano. Imamo u planu ove godine izgradnju naše mini mlekare da bi eto još malo uvećali prihode sa tim - kaže Ivan Jovanović.

Saša Kostić, direktor Udruženja odgajivača goveda simentalske rase, objašnjava da su "za naše poljoprivrednike najvažnije tri stvari kada je bilo koja proizvodnja u pitanju. To je stabilna cena, zatim trebalo bi da inputi budu pristupačni i da plasman bude obezbeđen. To su tri stavke u tržišnoj ekonomiji koje su teško ostvarive ali država, lokalna samouprava, ljudi koji se bave time moraju da omoguće te stvari da bi se krenulo napred".