Dve godine nakon poplava broj osiguranih u Srbiji još manji - Nadoknada štete posao osiguravajućih kuća, ne države

Dve godine nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju, broj osiguranih koji je i tada bio svega 2%, danas je još manji - kaže direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević i poručuje da je potrebno jačati svest o neophodnosti osiguranja imovine i useva.

On je istakao da država može da pomogne, ali da ne može da nadoknadi ukupnu štetu.

- Država se ne bavi nadoknadom štete i ne treba to da radi. Država jeste uvek priskakala u pomoć i uvek će svima koji su pogođeni, bilo u poplavama ili drugačijoj elementarnoj nepogodi, da pomogne, ali nikad ne može da bude ravna šteti. Nadoknadom ukupne štete se bave osiguravajuće kuće - rekao je Blagojević.

On je naveo i da je šteta od poplava iz 2014. iznosila 1,7 mlrd EUR, a da je država uspela da obezbedi pomoć za 21.000 porodica, sa sumom od blizu 50 mil EUR.

- Tada smo imali te pare, a pitanje je da li ćemo ih imati ponovo ako se takva situacija ponovi. Sada smo za poplave iz marta obezbedili pomoć u iznosu od 290 miliona dinara i za porodice čiji su stambeni objekti oštećeni, ali i za privredu i poljoprivredu, ali mi ne možemo da nadoknađujemo štetu, to je posao i jedino može da bude posao osiguravajućih društava - ponavlja on.

Blagojević ističe da je broj osiguranih 2014. bio ispod 2%, a dve godine kasnije, danas je još manji.

- Nemam odgovor na pitanje zašto je to tako. Jesmo bezbedniji nego 2014. i spremniji, ali nismo dovoljno ni spremni ni bezbedni. Do toga nas dele godine i stotine miliona evra investicija - rekao je on i naglasio da je jedno od rešenja transfer rizika na osiguravajuca društva.

Savetnik u Udruženju za bankarstvo i osiguranje PKS Vladimir Đorđević navodi da je navika građana da se svesno oslanjaju na državu, a to, kako ističe, mora da se menja.

- Rizik od elementarnih nepogoda mora da se prebaci sa države na osiguranja i građane. Osiguranje od poplava je dopunski proizvod s razlogom, jer ne treba svakome - rekao je on i dodao da "kad se dese poplave, svi koji nemaju osiguranje žale što ga nemaju, a kad poplave prođu, kažu 'ok, bile su prošle godine, neće valjda ponovo'. U krizi i mogu da razumem da građani smanjuju troškove, ali razgovorom sa njima moramo da im objasnimo da osiguranje nikako nije trošak".

Aleksandra Beljić iz "UNIQA osiguranja" navodi da je tek 10% građana osiguralo imovinu u Srbiji, a od njih 20% osigurava se od elementarnih nepogoda, i poručuje da osiguravajuča društva moraju sa državom da rade na povećanju svesti i promociji osiguranja.

Beljić je rekla da je UNIQA posle poplava 2014. isplatila 3 mil EUR osiguranicima. Ona je objasnila da su cene osiguranja prilagodene tržištu, pa je za stan od 50 kvadrata osiguranje od osnovnih rizika 12 EUR godišnje.