Branka Šerović, Poslovno udruženje proizvođača mineralnih voda Srbije : Prirodne mineralne vode - osnovno nacionalno bogatstvo

Branka Šerović, direktor poslovnog udruženja proizvodača mineralnih voda

PRIRODNE MINERALNE VODE – OSNOVNO NACIONALNO BOGATSTVO

Svega 1 odsto od slatke vode odnosno 0,007 odsto od ukupne vode u svetu dostupno je za ljudsku upotrebu


Branka Šerović

Od ukupne vode na Zemlji 97,5 odsto je slano a od preostalih 2,5 odsto oko 70 procenata nalazi se zamrznuto.

Svega 1 odsto od slatke vode odnosno 0,007 odsto od ukupne vode u svetu dostupno je za ljudsku upotrebu. Suočena sa narastajućim problemom nedostatka pijaćih voda svetska zajednica je 2003. zvanično formirala međunarodni centar za procenu resursa podzemnih voda /IGRAC/ sa sedištem u Holandiji na lnstitutu za primenjene geonauke. Paralelno sa radom IGRAC-a radi se na formiranju globalnog informacionog sistema podzemnih voda /GGIS/. Što se naše zemlje tiče, mi u tom smislu ne raspolažemo preciznim podacima o stanju podzemnih voda.




FLAŠIRANJE MINERALNE VODE

Proizvodnja flaširane vode u Evropi grubo iznosi jednu trećinu ukupne svetske proizvodnje.

Potrošnja flaširane vode u Evropi je daleko najveća na svetu.
Opšteuzev flaširanje mineraine vode je u porastu, u celom svetu.

Pored tradicionalnih prirodnih mineralnih i izvorskih voda sve češće se lansiraju novi proizvodi kao što je voda sa dodatkom.

Najveći proizvodači u Evropi su Nemačka, Francuska i Italija /svaka pojedinačno proizvodi više od osam milijardi litara/, za njima je Španija sa oko pet milijardi litara. Najmanji proizvođač medu članicama EFBW /evropskog udruženja flaširanih voda/ je Danska sa oko 70 miliona litara u 2004. godini. Potrošnja po glavi stanovnika je najveća u Italiji, Belgiji, Nemačkoj i Švajcarskoj /iznad sto litara godišnje po stanovniku/.

Mala potrošnja po glavi stanovnika je u Holandiji, Velikoj Britaniji i Danskoj /ispod 20 litara po glavi stanovnika godišnje/.




PROPISI

Na EU nivou postoji razlika između prirodne mineralne vode, izvorske vode i vode za ljudsku potrošnju koje su veoma čvrsto regulisane propisima. Kod nas je, važeći Praviinik o kvalitetu mineralne vode – „Sl.SRJ" br. 45/93 i 76/93 , koji, unazad nekoliko godina pokušavamo da usaglasimo sa direktivom EU, i sada smo u fazi da je od strane nadležnog Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose pripremljen predlog koji će se naći na javnoj raspravi u narednom periodu. Suviše sporo pratimo promene odgovarajućim propisima a Poslovno udruženje može da pomogne samo u fazi inicijative i predloga.

PITANJA SA KOJIMA SE SUOČAVA OVA INDUSTRIJA

Pitanje vlasništva nad izvorima i davanja koncesija za korišćenje i prodaju prirodnih mineralnih voda. Država po ovom pitanju treba da bude izuzetno oprezna, kako kada je pitanje kome se dodeljuje koncesija tako i kada je u pitanju visina koncesije.

Kako se radi o proizvodu koji je od strateškog - nacionalnog značaja, vrlo je bitno kome se ustupa gazdovanje izvorištima a kako se radi i o značajnom potencijalnom izvoznom proizvodu, koja su u tom smislu opterećenja cene ovog proizvoda - pored opterećenja maksimalnom stopom poreza 18 odsto, imamo visoko izdvajanje fondu za vode od 0,654 dinara po litru te iznos koncesije bi bilo dodatno opterećenje.

Već sad se postavlja pitanje konkurentnosti naših voda na domaćem tržištu.

Pitanje eksploatacije i zaštite izvorišta jedno je od ključnih pitanja. Tok vode je stalan i prirodan proces i on se mora poštovati da bi sastav ostao stabilan.

Zaštita izvorišta je posebna problematika.

Eksploatacija vode mora da bude takva da se izbegne bilo kakva kontaminacija - izvor mora biti zaštićen od zagađivanja, oprema mora da bude takva da spreči bilo kakvu izmenu vode.

Transportovanje vode u rinfuzi je zabranjeno - voda se mora transportovati u kontejnerima namenjenim za korišćenje od strane potrošača. Sve ove preventivne mere garantuju ne samo nazagađenu ili nekontaminiranu vodu, već i da prirodna mineralna voda dode do potrošača istog sastava kakva je na izvoru.