Sanacija Gradske deponije u Subotici neće početi pre 2017. - Za rekultivaciju potrebne tri godine

Sa početkom rada Regionalne deponije stvoriće se preduslovi za zatvaranje Gradske deponije u Subotici, jer trenutno ne postoji drugo mesto na koje bi se odlagao subotički otpad. U JKP "Čistoća i zelenilo" kažu da su urađena istraživanja i da se trenutno čekaju rezultati na osnovu kojih će se pristupiti izradi projekta za sanaciju i rekultivaciju Gradske deponije.

Na samo 2 kilometra od centra Subotice, sav otpad odlaže se na degradiranom zemljištu nekadašnje Alesandrovačke bare već punih 38 godina. Iako nisu rađena praćenja zagađenja tla, podzemnih voda i vazduha, sigurno je da se kroz otvoreni deo Kolektora III zagađuje jezero Palić koje se nalazi na samo 500 metara od deponije.

Ipak, specifična težina ekološkog opterećenja biće poznata u narednih nekoliko nedelja, kada budu završeni rezultati laboratorijskih analiza koje su urađene na telu deponije.

- U tom izveštaju će biti sadržan i projektni zadatak za projektovanje rekultivacije i sanacije deponije. Očekujemo da u sledećih mesec dana i dobijemo taj izveštaj kako bismo mogli, počevši od juna, da raspišemo tendersku dokumentaciju za prikupljanje ponuda za projektovanje rekultivacije i sanacije deponije koja će potpuno da objedini sve zahteve za sanaciju tog prostora kako bismo obezbedili nemogućnost proceđivanja otpadnih voda u otvoreni deo Kolektora III pa dalje zagađenje jezera Palića, kao i problem evakuacije deponijskog gasa koji nastaje u telu deponije - objašnjava Veselin Šuković, zamenik direktora u JKP "Čistoća i zelenilo".

Do početka rada Regionalne deponije 2017. godine, plan je da se stvore svi preduslovi za sanaciju i rekultivaciju postojeće deponije. Međutim, imajući u vidu da je reč o obimnom i kompleksnom poslu, koji će zahtevati ozbiljna finansijska sredstva, u "Čistoći i zelenilu" očekuju da će sanacija moći da se uradi u periodu do 3 godine od početka radova.

- Naša ideja je da ne zatrpamo kompletno smeće koje se sada nalazi na telu deponije u onim delovima deponije gde može da se iskoristi taj materijal u stvaranju novih vrednosti. Prvenstveno mislim na biorazgradivi otpad, na sekundarne sirovine koje su možda još u stanju da se iskoriste. Ostatk će tamo biti pohranjen, dovoljno izolovan i sprečen za bilo kakve negativne pojave u budućnosti - naglašava Šuković.

Deponija je nastala u uvalama dela Palićkog jezera, odnosno u isušenom koritu Aleksandrovačke bare. Od tačke sa najnižom nadmorskom visinom u Subotici, postala je jedna od najviših, a visina "brda" smeća mereno od dna korita ide u visinu od 43 do čak 71 metar.