Paraćinski "Žig" više od pola veka proizvodi laboratorijsko i tehničko staklo - Porodica Živković nastavlja tradiciju staklarstva

(Ilustracija) Iako je prva asocijacija kada se pomene Paraćin "Srpska fabrika stakla", čak je i ovdašnjim stanovnicima malo znano da u njihovom gradu postoji još jedna firma koja pravi staklene proizvode. Firma "Žig" u vlasništvu porodice Živković specijalizovana je za aparature koje se koriste u laboratorijama, institutima, zdravstvu, industriji...

I to ne bilo kakve, već od borosilikatnog i kvarcnog stakla, a njihovi artikli odlaze u laboratorije, institute, naučnoistraživačke centre...

Firma "Žig" nastavlja porodičnu tradiciju u oblikovanju stakla dužu od pola veka. Malu radionicu za izradu staklenih figura i nakita još šezdesetih godina minulog veka otvorio je stakloduvač Sveta Živković. Danas je to pogon koji objedinjuje tehnologiju koja ni u čemu ne zaostaje za svetskom, sa majstorskim umećem, znanjem i osećajem za staklo. Vlasnik i glavni majstor je Svetin sin Zoran (57), ekonomista po obrazovanju, a stakloduvač u duši, zahvaljujući kome je "Žig" postao vodeći prozvođač laboratorijskog i tehničkog stakla u Srbiji.

- I majka mi je radila u Staklari, pa nije ni čudo što sam se ja osamdesetih godina zaposlio tamo. Nisam radio u proizvodnji nego na komercijalnim poslovima, ali sam od oca naučio zanat. Mada, ono što mi radimo ovde nema nikakve veze sa proizvodnjom u SFS. Tamo se pravi ambalaža sa soda krečnim staklom, dok mi radimo sa visokokvalitetnim vatrostalnim staklom. Pravimo predmete za laboratorije, institute, fakultete, zdravstvene ustanove... Koristimo najbolju sirovinu koja u svetu postoji. Uvozimo je iz Nemačke i Češke, dok je sve ostalo u rukama duvača jer je laboratorijsko staklo duvano, a svaki komad je unikat - objašnjava Zoran.

Najjednostavnije za pravljenje su epruvete. To je odavno "klasika". Zoran je glavni majstor za najsloženije aparature, dok jednostavnije artikle rade drugi radnici.

- U gradu staklarstva imam veliki problem, a to je da teško pronalazim duvače. Taj kadar se više ne školuje, mnogi su otišli u penziju. Potrebno je i više od deset godina rada da bi se postao kompletan majstor. Ovaj posao je na Zapadu inače, veoma cenjen, pa sam dobijao ponude da radim u Nemačkoj u Institutu za staklarstvo. Nisam otišao, jer bih onda morao da zapostavim sve ovo čemu sam posvetio život - kaže Zoran.

Staklo se savija na temperaturama preko 1.200 stepeni, pa se staklena cev greje plamenicima dok ne omekša. Ostalo zavisi od pluća i umeća majstora jer se masa zatim oblikuje tehnologijom duvanja. Kvarcno staklo oblikuje se na 2.800 stepeni, a u napravljenu epruvetu može da se sipa - čelik!