Miodrag Kostić kupio šećeranu u Senti - Ugovorena cena, nezvanično, 25-30 mil EUR

Kompanija "Sunoko", u vlasništvu Miodraga Kostića, kupila je šećeranu "Senta" koja je do sada bila u vlasništvu italijanske firme "Star" koja je opet bila u stopostotnom vlasništvu velike italijanske kompanije "Sfir".

Prošle nedelje objavljena je vest da Kostić kupuje akcije "Stara" u vlasništvu malih akcionara, ukupno oko 15%, a ova najnovija znači da Kostić senćansku šećeranu preuzima u celini. Kako "Novi magazin" takođe saznaje, ugovorena cena iznosi 25-30 mil EUR.

U stvari, za potpuno ozakonjenje ovog ugovora potrebno je da ga odobri Agencija za zaštitu konkurencije. Ovom kupovinom, naime, Kostić bi svoj udeo na tržištu šećera podigao sa dosadašnje polovine na oko tri četvrtine.

Odnos između tri proizvođača šećera u Srbiji bio je do sada otprilike 50% "Sunoko" (sa tri šećerane – u Vrbasu, Kovačici i Pećincima), 30% "Hellenic sugar" (sa svoje dve šećerane u Crvenki i Žablju) i 20% "Star" sa šećeranom u Senti, inače najvećom u Srbiji. Poslednjih godina zbog krize u grčkoj kompaniji odnos između poslednje dve se preokrenuo, ali to za ovu priču i nije toliko bitno.

Štaviše, prema nekim, doduše u odnosu na prethodnu ne baš toliko pouzdanim informacijama, Kostić je blizu da se domogne i "Hellenica". To ne bi bilo ništa čudno pošto je pre 2-3 godine, Kostić to pokušao. Tada je Agencija za zaštitu konkurencije najpre odbila da da saglasnost, a onda je dozvolila kupoprodaju, ali pod nekim uslovima. Dil je kasnije ipak pukao, po svoj prilici zato što su se Grci predomislili.

Kostić, međutim, nije odustao, a javna je tajna da je izjavljivao da želi da u svojim rukama objedini celokupnu proizvodnju šećera u Srbiji. To svakako ima ekonomskog rezona, jer bi troškovi proizvodnje na nivou grane mogli biti smanjeni i za 10 mil EUR, kažu poznavaoci. To, takođe ne bi bilo ništa neuobičajeno pošto evropskim tržištem šećera vlada nekoliko velikih kompanija: "British sugar", nemački "Sudzucker" (druga nemačka kompanija "Nordzucker" – kojoj je svojevremeno Kostić prodao deo svoje šećerne industrije pa je tako nastala "Sunoko", a onda je ponovo otkupio – znatno je manja), austrijska "Agrana", već pomenuti "Sfir"...

U tom slučaju, kažu dalje analitičari, industrija šećera u Srbiji bila bi vrlo lep "paket" kojeg bi rado kupio neki od pomenutih giganata.

S druge strane, ovo otvara pitanje zaštite potrošača u Srbiji, kojima je dosadašnja konkurencija jako odgovarala pa su cene šećera u Srbiji po pravilu bile niže nego u Evropskoj uniji. Ali, pošto su proizvođači vrlo dobro zaštićeni visokim carinama (30%) i prelevmanima (fiksnim novčanim opterećem uvoza) monopol bi tu situaciju mogao dosta da promeni.

Naravno, u načelu to i ne bi bio neki problem pošto bi, kao prvo, država na to mogla da reaguje ukidanjem carina, a kao drugo, antimonopolskim zakonodavstvom predviđeni su mehanizmi zaštite potrošača ako proizvođač pokuša da zloupotrebi svoju (dominantnu) poziciju na tržištu navčanim kažnjavanjem prekršilaca propisa.