Umeren optimizam generalnih direktora u Srbiji u pogledu privrednog rasta

Rezultati Godišnje ankete kompanije PwC koja se sprovodi među generalnim direktorima u svetu, pod nazivom "Redefinisanje pojma uspešnog poslovanja u svetu koji se menja", ističu sumornu perspektivu svetske privrede u narednih dvanaest meseci. Više od 1.400 generalnih direktora anketirano je za potrebe istraživanja, čiji su rezultati objavljeni na dan otvaranja godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj.

Srbija je po drugi put učestvovala u ovoj globalnoj anketi. Tim stručnjaka iz PwC kancelarije u Srbiji obavio je razgovore sa 42 generalna direktora odabranih srpskih kompanija i razmotrio probleme sa kojima se danas suočavaju poslovni lideri u Srbiji. Nakon predstavljanja globalnih rezultata u Davosu, rezultati istraživanja na lokalnom nivou objavljeni su na dvadeset trećem Kopaonik biznis forumu 2016.

Rezultati ankete koji se odnose na Srbiju pokazuju da živimo u vremenu ekonomskih izazova u kojem se organizacije kontinuirano suočavaju sa problemima u poslovanju, ali i da postoji doza optimizma i vere u budući rast i razvoj poslovanja. Rezultati ankete istovremeno pokazuju da postoji preokret u načinu na koji se definiše svrha poslovanja, drugim rečima dolazi do redefinisanja poslovne filozofije.

Globalna privreda

Ukupno posmatrano, generalni direktori su manje optimistični u pogledu izgleda za rast i razvoj globalne privrede nego pre godinu dana. Njih 27% misli da će doći do pojačanog privrednog rasta u svetu 2016. godine što je za 10% poena manje u odnosu na prošlu godinu.

U poređenju sa ovako pesimističnim stavovima, 31% poslovnih lidera u Srbiji i 36% u regionu jugoistočne Evrope (sa Rumunijom na vrhu lestvice – 50%) izražavaju nešto optimističniji stav.

Optimizam u pogledu rasta prihoda

U svetu je optimizam u pogledu rasta prihoda u narednih 12 meseci opao (35% direktora je "veoma uvereno" u odnosu na 39% prošle godine). U poređenju sa ovako pesimističnim stavovima, generalni direktori u Srbiji (52%), regionu jugoistočne Evrope (56%) i zapadnoj Evropi (53%) izražavaju nešto optimističnije stanovište. Takođe, u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima ankete, stepen poverenja u kratkoročan rast prihoda manji je u skoro svim razvijenim zemljama u svetu: Samo se u Rusiji situacija značajno razlikuje u odnosu na prošlu godinu pa je primetan porast stepena uverenja direktora u rast prihoda svojih preduzeća na 26% u odnosu na stepen poverenja od 16% koliko je iznosio prošle godine.

Kada je reč o ulaganjima van matičnih zemalja, za globalne poslovne lidere su SAD, Kina, Nemačka i UK i dalje tržišta od najvećeg značaja kada govorimo o rastu prihoda u narednih 12 meseci.

Podsećamo da je prošle godine najveći broj ispitanika u Srbiji naveo Rusiju kao najvažnije tržište, a zatim Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Ove godine situacija je nešto drugačija, s obzirom da je Hrvatsku kao najvažnije tržište navelo 31% ispitanika. Među tri najvažnija tržišta našla se i Nemačka (26%), dok je Rusija i pored svih poteškoća i recesije i dalje jedno od tri najvažnija tržišta na koje direktori u Srbiji žele da se plasiraju.

Generalni direktori veruju da je sigurnosna situacija ugrožena

Imajući u vidu geopolitičku krizu u svetu, dve trećine generalnih direktora u svetu (66%) smatra da je njihovo preduzeće u većoj meri ugroženo danas nego pre tri godine. Direktori u Srbiji su ponovo iskazali veći stepen optimizma, kao i nešto pozitivniji stav u odnosu na prošlu godinu. 69% ispitanika u Srbiji smatra da danas postoji više prilika za rast i razvoj, što smatra i 70% direktora u regionu SEE, dok su njihove kolege u regionu CEE (52%) manje optimistične kada je reč o povoljnim prilikama za poslovanje.

Kao i ranijih godina, pitali smo direktore u kojoj meri su zabrinuti zbog različitih ekonomskih, političkih, društvenih i poslovnih prilika koje mogu negativno uticati na razvoj poslovanja njihovih kompanija.

Ispitanici u Srbiji izražavaju najveću zabrinutost zbog socijalne nestabilnosti (86%), geopolitičke krize (81%) i preopterećenosti propisima (79%). Pomenuto ne čudi, imajući u vidu trenutnu političku situaciju, migrantsku krizu u Evropi, terorističke napade i eskalaciju sukoba u svetu.

Iznoseći svoja zapažanja o rezultatima ankete, Emmanuel Koenig, rukovodeći partner u "PwC Srbija", kaže:

- Poslovni lideri u Srbiji izražavaju veliku zabrinutost zbog nestabilnosti u društvu koja je posledica nezaposlenosti, potrebe za restrukturiranjem javnog sektora i migrantske krize.

Kao i ranijih godina, poslovni lideri vide preopterećenost propisima kao jednu od najvećih prepreka za razvoj i rast prihoda. Imajući u vidu da je 79% generalnih direktora u svetu i isto toliko u Srbiji navelo pomenuto, ovo je četvrta godina zaredom kako se pokreće rasprava o pitanju zakonske regulative.

Čak 76% posto ispitanika u Srbiji izražava i zabrinutost zbog nestabilnosti deviznog kursa, a njih 74% brine odgovor vlade na fiskalni deficit i dug države, što je manji broj u odnosu 89% prošle godine.

Adekvatni kadrovi i zapošljavanje

Gotovo polovina (48%) generalnih direktora u svetu planira da poveća broj zaposlenih u narednih 12 meseci, što predstavlja blagi pad u odnosu na prošlu godinu (50%). Stepen zapošljavanja najveći je u Indiji (70%), Ujedinjenom Kraljevstvu (66%) i Kini (57%).

Kada je reč o Srbiji, generalni direktori su ove godine u poređenju sa prošlom izrazili veći optimizam, budući da njih 40% ima u planu otvaranje novih radnih mesta (32% prošle godine). Njihove kolege u regionu SEE su najpozitivnije kada je reč o zapošljavanju novih kadrova, budući da njih 54% ima u planu da poveća broj zaposlenih.

Zabrinutost zbog (ne)dostupnosti adekvatno obučenih kadrova i dalje je visoka (57% u Srbiji i 72% u svetu) pa je skoro polovina generalnih direktora u svetu izjavila da menja strategiju razvoja budućih lidera (49%), što ukazuje na to da će budući lideri morati da poseduju širi spektar znanja i veština budući da će se suočavati sa složenijim problemima, poslovnim izazovima i zahtevima zainteresovanih strana.

U Srbiji je situacija nešto drugačija. Rezultati lokalnog istraživanja pokazuju da, po mišljenju generalnih direktora, pažnju prvenstveno treba usmeriti na promenu poslovne kulture i ponašanja na radnom mestu (43%), pa zatim podjednako na znanja i veštine zaposlenih, razvoj budućih lidera i efikasno upravljanje rezultatima rada (38% ispitanika opredelilo se za svaki od pomenutih aspekata).

Kada se uzme u obzir da je nedostatak kvalifikovane, obrazovane i adaptibilne radne snage naveden kao jedan od najvažnijih prioriteta društva i države, postavlja se pitanje zašto je tako mali broj kompanija spreman da se fokusira na edukaciju zaposlenih.

Vlada i privreda

Prioritet Vlade RS trebalo bi da bude uspostavljanje razumljivog i efikasnog sistema oporezivanja, izjavilo je 69% generalnih direktora, a zatim sledi veći stepen zapošljavanja (64%) fizička i digitalna infrastruktura (62%), kao i kvalifikovana, obrazovana i adaptibilna radna snaga (52%). Međutim, generalni direktori nisu visoko ocenili efikasnost Vlade - posebno kada je reč o uvođenju mera za povećanje stope zapošljavanja (69% smatra da je Vlada bila neefikasna u postizanju tog cilja), razvoju adekvatnih kadrova (55%), i uspostavljanju razumljivog, stabilnog i efikasnog poreskog sistema (52%).

Poređenja radi, i u prošlogodišnjoj anketi ispitanici u Srbiji su naveli da prioritet Vlade RS treba da bude uvođenje konkurentnog i efikasnog poreskog sistema. Tada je 13% ispitanika smatralo da je vlada u izvesnoj meri bila efikasna u postizanju tog cilja, dok je ove godine taj procenat pao na 12%, što ukazuje na potrebu za poboljšanjima u ovoj oblasti.

Strategija preduzeća i uticaj zainteresovanih strana (stejkholdera)

Poslovni lideri kako u svetu, tako i kod nas uviđaju da su danas očekivanja od kupaca i drugih zainteresovanih strana (stejkholdera) drugačija i veća. Na pitanje koja od širih interesnih grupa ima najviše uticaja na strategiju poslovanja kompanija, 93% ispitanika u Srbiji navelo je kupce i klijente. Zatim slede konkurentske kompanije (76%), vlada i regulatorna tela (67%), partneri u lancu snabdevanja (50%), kao i investitori tj. banke i privatni kapital (33%). Pažnju svakako privlači činjenica da 26% direktora u Srbiji smatra da zaposleni (uključujući sindikate) i mediji imaju podjednak uticaj na strategiju poslovanja, za razliku od njihovih kolega u svetu koji značajnu prednost daju zaposlenima i sindikatima u odnosu na medije (51% u odnosu na 25%).

Većina direktora, njih 76% u Srbiji prepoznaje potrebu za uvođenjem značajnih promena u svoje kompanije kako bi odgovorili na promene na tržištu i sve veća očekivanja stejkholdera. Direktori se slažu da će u narednih pet godina doći do suštinske promene u sferi odnosa sa kupcima i da će u narednom periodu sve veći broj kupaca tražiti od kompanija mnogo više nego što je dobra cena, kvalitet i funkcionalnost proizvoda. Za njih će biti važnije na koji način kompanija posluje, za koje vrednosti se zalaže i kako se poslovanje odražava na širu zajednicu.

Međutim, postoje prepreke pri ispunjavanju izmenjenih očekivanja zainteresovanih strana. Veliki broj generalnih direktora (45%) izjavio je da ih dodatni troškovi sprečavaju da preduzmu korake u pravcu ispunjavanja većih očekivanja zainteresovanih strana. Za 36% generalnih direktora značajnu prepreku predstavljaju nejasnoće odnosno nedoslednost standarda i propisa, kao i nespremnost kupaca da izvrše plaćanja (31%).

Tehnologije

Veliku ulogu u ispunjenju različitih očekivanja zainteresovanih strana imaju tehnologije i toga su poslovni lideri svesni. Njih 76% u Srbiji smatra da je tehnološki napredak jedan od tri najzastupljenija trenda koji će u narednih pet godina uticati na promene očekivanja zainteresovanih strana.

85% generalnih direktora izjavilo je da su promenili način korišćenja tehnologija kako bi odredili i ispunili očekivanja klijenata i zainteresovanih strana. Alati za obradu i analizu podataka, aktivnost i komunikacija putem društvenih mreža i CRM sistemi ocenjeni su kao sistemi koji ostvaruju najveći prinos od interakcije sa zainteresovanim stranama. Takođe, više od polovine ispitanika u Srbiji, njih 55% navodi da se najveća dobit ostvaruje od segmenata kao što su istraživanje, razvoj i inovacije.

Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da poslovni lideri u sve većoj meri uviđaju da će u narednom periodu biti uspešne one kompanije koje koriste tehnologije i primenjuju inovacije da bi proizvele ekonomične, praktične, funkcionalne i održive proizvode.

Poverenje i svrha poslovanja

Ovogodišnje istraživanje bavi se pitanjem na koji način se generalni direktori pripremaju da odgovore na izmenjena očekivanja klijenata i zainteresovanih strana. 57% generalnih direktora smatra da organizacije moraju da se u većoj meri potrude da interesnim stranama saopšte informacije o svrsi postojanja preduzeća i njegovim vrednostima.

Dok generalni direktori uzimaju u obzir izmenjene potrebe zainteresovanih strana nameće se pitanje poverenja koje, čini se, polako opada. Prošle godine je 24% ispitanika u Srbiji izrazilo zabrinutost zbog nedostatka poverenja u privredu. Sada se taj procenat popeo na 36%.

U svetu je trend opadanja poverenja u poslovanje još izraženiji. Naime, više od polovine (55%) generalnih direktora izrazilo je zabrinutost zbog nepostojanja poverenja u poslovanje, u odnosu na 37% koliko je taj postotak iznosio pre tri godine.

Cilj poslovnih lidera je da povrate poverenje kupaca i zainteresovanih strana tako što će pronaći načine da izađu u susret njihovim očekivanjima. Primera radi, 19% ispitanika u Srbiji i 24% u svetu kaže da su promenili svrhu poslovanja zbog efekata koje ostvaruje na društvenu zajednicu. Međutim to nije dovoljno i poslovni lideri su toga svesni.

U eri "dobrog kupca" kada se interesne strane u sve većoj meri oslanjaju na informacije o kompanijama prilikom odlučivanja o tome koji proizvod da kupe, koji posao da prihvate, ili pak, sa kojom kompanijom da ostvare saradnju, od velikog je značaja kako će kompanije u budućnosti meriti poslovni uspeh i informisati javnost.

76% poslovnih lidera u Srbiji i isto toliko u svetu, se slaže da će pojam uspešnosti poslovanja biti redefinisan i više se neće meriti samo na osnovu finansijske dobiti.