Trgovcima opet preti inspekcija - NOPS traži uvođenje prekršajnog naloga

Nacionalna organizacija potrošača Srbije još čeka odgovor na zahtev koji je poslala Ministarstvu trgovine u kome traži da se omogući pokretanje prekršajnih naloga, što bi u praksi značilo da bi svakog trgovca, zbog nepoštovanja zakona, tržišni inspektor mogao da kazni na licu mesta. Po zakonu, trgovci i sada mogu biti kažnjeni novčano od 300.000 do dva miliona dinara, ali NOPS insistira na uvođenju kazni koje bi bile manje – predlažu od 50.000 do 100.000 dinara, ali bi sudovi bili rasterećeni, a sredstva od kazni mogla bi dobro da se iskoriste.

– Svaki prekršaj trgovca sada ide na sud. To je mnogo slučajeva koji po pravilu zastarevaju i nikada ne budu naplaćeni. U nacrtu sadašnjeg Zakona o zaštiti potrošača postojao je prekršajni nalog, međutim, kada je ukinuta kolektivna tužba, a i zbog žurbe da se zakon usvoji u predviđenom roku, ostali smo i bez ove klauzule, jer nije bilo vremena da se preciznije odredi i definiše koji bi prekršaji bili sankcionisani – kaže Goran Papović.

Ukoliko ova inicijativa zaživi trebalo bi da se napravi i lista prekršaja, a za sada je izvesno da bi se u ovom slučaju našle i one situacije u kojima trgovac ne odgovori na reklamaciju u roku od osam dana ili ne želi da potrošaču da broj reklamacije – ili nije istakao pravu cenu na proizvodu.

– U Zakonu o zaštiti potrošača u kaznenim odredbama postoji recimo stotinak prekršaja, mi ćemo izvući desetak koji su vidljivi i lako dokazivi. Recimo, situacija u kojima je potrošač zatekao jednu cenu na rafu, a druga mu je naplaćena na kasi, kada je deklaracija na proizvodu nepravilno napisana. Sve što je dokazivo tražićemo da se na osnovu Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o trgovini sankcioniše na licu mesta i uvede prekršajni nalog. Nadam se da će se zbog toga trgovci malo drugačije ponašati – rekao je Papović.

Predlog NOPS-a je da se deo novca od kazni preusmeri u zaštitu potrošača i bezbednost hrane, a deo da ide u budžet.

Vratiti kolektivnu tužbu

U potrošačkim organizacijama često napominju koliko je izgubljeno time što je Zakon o zaštiti potrošača ostao bez mogućnosti kolektivne tužbe, sa kojom bi se danas mnogi potrošački problemi rešavali mnogo efikasnije. Naime, ako je neko prodavao loš proizvod, na primer, ili je ponudio loš ugovor, a iste usluge je koristilo mnogo potrošača, jedini način da se efikasno povede spor i da se ti potrošači obeštete jeste kolektivna tužba.

Potrošači bi lakše ostvarivali svoja prava, a tržište bi eliminisalo loše proizvođače ili trgovce koji na nepošten način ostvaruju protivpravnu dobit, kažu u potrošačkim organizacijama. Kolektivna tužba je postojala u nacrtu zakona, međutim iz Zakona o obligacionim odnosima je ranije izbačena kao neustavna (zbog loše formulacije), tako da je sklonjena i iz Zakona o zaštiti potrošača.