NIS traži izmenu evropskih sankcija Rusiji - Neravnopravni uslovi za ruske firme u EU i u Srbiji

"Naftna industrija Srbije" (NIS) smatra da Srbija od EU treba da zatraži izmenu propisa o sankcijama Rusiji, tako da se izuzeća koja imaju filijale ruskih organizacija u EU prošire i na filijale u zemljama kandidata. Ovo se navodi u dokumentu koji su napisali predstavnici NIS-a, a koji je prema briselskom "EurAktivu" označen kao dokument srpske vlade.

Bez ovog izuzeća, ruske firme u Srbiji, pre svega NIS i dve banke - Sberbanka i VTB, nalaze se u nepovoljnom položaju, srpska ekonomija trpi štetu, a negativne posledice može trpeti i put Srbije ka EU, ističe se u dokumentu. Za sada nema potvrde kakav je status ovog dokumenta, odnosno da li je vlada prihvatila da zastupa ovakve stavove.

Posebno mesto u dokumentu posvećeno je nepovoljnijem položaju firmi u Srbiji koje posluju sa ruskim organizacijama na meti sankcija u poređenju sa firmama iz EU koje sa njima posluju. Naime, sankcijama EU ograničen je pristup novcu za ruske organizacije koje su u vlasništvu organizacija i ličnosti pogođenih sankcijama za potrebe transakcija na finansijskim tržištima, odnosno onemogućeno zaduživanje na duže od 30 dana. Njihove filijale u EU su izuzete.

Kao ilustracija u dokumentu je navedeno da i "Gazprom Neft Trading" u Beču, koji je u potpunosti u vlasništvu "Gazprom Neft", ima neograničen pristup tržištu kapitala EU, kao i Sberbanka u Beču, koja je 98% u vlasništvu ruske Sberbanke.

Predlog NIS-a iznet u dokumentu je da se sva izuzeća od sankcija nametnuta ruskim organizacijama koja se primenjuju na filijale registrovane u EU primene i na filijale u zemljama kandidatima. NIS je u većinskom vlasništvu "Gazprom Nefta".

Kao alternativni predlog navodi se da EU odobre posebna izuzeća koja bi vlasti zemlje članice mogla da odobre kako bi kompanijama poput NIS-a omogućile da se finansiraju u okviru tržišta kapitala EU. Primeri takvih posebnih režima su italijanska energetska kompanija "Eni" koja je dobila dozvolu da nastavi rad na zajedničkom ulaganju sa "Rosneftom", kao i holandski "Royal Dutch Shell", koji je dobio dozvolu da nastavi da radi na zajedničkom projektu sa "Gazprom Neftom" u severnom Sibiru.

Autori dokumenta smatraju da efekti finansijskih restriktivnih mera EU nisu uzeti u obzir u trenutku kada su sankcije osmišljavane, pre svega zato što zemlje kandidati za članstvo nisu dovoljno konsultovane i njihovo mišljenje se nije uzimalo u obzir tokom razgovora o propisu EU od 31. jula 2014. kojim su propisane sankcije, i tokom sastavljanja tog dokumenta.

Navodi se da EU, time što ne dopušta srpskim filijalama kompanija pogođenih sankcijama da imaju isti tretman kao i filijale sa sedištem u EU, nenamerno destabilizuje srpsku privredu i ide nauštrb saradnje u cilju postizanja ekonomskih reformi, što je predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je sklopila sa Srbijom.

U pogledu značaja NIS za srpsku privredu navodi se da je u 2015. NIS učestvovoao sa 5% u ukupnim ulaganjima u Srbiji i 11% u korporativnim ulaganjima, i da će pad ulaganja dovesti do pada ukupnih ulaganja za 1,5%. Autori navode procene za koje kažu da su zasnovane na Fiskalnoj strategiji Srbije, da bi pad ulaganja i izvoza NIS-a za 1% doveo do pada BDP Srbije za 0,4% u 2016.