"CEFTA - kumulacija porekla" - omogućena dijagonalna kumulacija unutar zone, ali i izvan nje

(Aleksandar Georgijevski)

Za razliku od bilateralnih sporazuma, na osnovu kojih se primenjivala samo bilateralna kumulacija porekla robe, CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje porekla robe više zemalja u regionu koja će imati status domaćeg porekla. Ukoliko proizvod ili neka sirovina, najprostije rečeno, iz jedne zemlje CEFTA u drugoj zemlji bude dorađen ili obrađen promeniće svoje poreklo i u drugu zemlju u okviru CEFTA biće izvezen kao proizvod te zemlje. Ako bi sledeća uvoznica ponovo taj proizvod doradila opet bi promenio poreklo. Poreklo proizvoda je iz države članice CEFTA u kojoj je proizvod dovršen.

Prema rečima Aleksandra Georgijevskog, načelnika Odeljenje za poreklo robe u Upravi carina Republike Srbije to je i suštinska novina CEFTA. Kako je objasnio na sastanku Hrvatskog poslovnog kluba u utorak 13. novembra govoreći na temu "CEFTA-kumulacija porekla", ovaj sporazum predviđa kumulaciju porekla i izvan zone CEFTA, sa zemljama EU, EFTA ( Island, Norveška, Švajcarska, Lihtenštajn) i Turskom.

Da bi se, međutim, kumuliralo poreklo sa zemljama izvan CEFTA područja neophodno je ispuniti, prema rečima Georgijevskog, 3 uslova.

- Prvi je da svaka od zemalja CEFTE ima potpisan sporazum sa EU, EFTa ili Turskom, da taj sporazum bude baziran na panevropskim pravilima i da u okviru samog tog sporazuma postoji protokol koji dozvoljava jednu takvu kumulaciju. U okviru CEFTA takve sporazume sa EU ima Hrvatska, Makedonija, Albanija i Crna Gora. Srbija će ovu mogućnost dobiti kada na snagu stupi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – rekao je Georgijevski.

Naime, za teritorije država koje nisu članice CEFTA, prvenstveno EU, Turska, Švajcarska, Island i Norveška može se primenjivati pravilo kumulacije, pod uslovom da sa ovim državama postoje već potpisani bilateralni Sporazumi o slobodnoj trgovini. Izvoz u zemlje EU (uz preferencijalni tretman) moguć je samo ako je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Srbija je ratifikovala CEFTA sporazum i potpisala SSP, koji tek treba da stupi na snagu posle čega će dobiti mogućnost preferencijalnog izvoza na tržište EU.

Bitno je znati da se carina i dažbine plaćaju na one sastojke proizvoda koji su bez porekla, iz tih razloga (radi budućih kontrola) važno je, da spoljnotrgovinska preduzeća na odgovarajući način vode evidencije, da sertifikati ne bi bili povučeni.