Balkan teško zavisan od uglja i lignita - Troškovi za otklanjanje zdravstvenih tegoba od zagađenja 8,5 mlrd EUR

Elektrane na ugalj na Balkanu izazivaju štetu i troškove za otklanjanje zdravstvenih tegoba od 8,5 mlrd EUR i zato je nužno da Evropska unija (EU) preispita energetsku politiku, navodi se u novoj studiji.

EU treba da podrži zemlje Balkana u nastojanju da u proizvodnji energije napuste ugalj i time poboljšaju zdravstvene uslove i otklone loše posledice klimatskih promena zbog zagađenja, navodi se u studiji koju je danas u Briselu i Sarajevu objavila neprofitna organizacija Savez za zdravlje i prirodnu sredinu (HEAL).

U studiji HEAL, koji okuplja više od 70 organizacija u Evropi, navodi se da se na Balkanu nalazi sedam od deset elektrana na ugalj koje u Evropi najviše zagađuju prirodnu sredinu.

- Izduvni gasovi tih elektrana utiču na zagađenje vazduha, što je ozbiljna opasnost po zdravlje u tim zemljama, a izaziva nepotrebno visok stepen preranih smrti, hronične plućne bolesti, srčane tegobe i astmu - tvrdi se u studiji "Neplaćeni račun za zdravlje".

HEAL navodi da je balkanski region "u proizvodnji električne energije teško zavisan od uglja i lignita - vrste uglja koja najviše zagađuje prirodnu sredinu".

- Izvori zagađivanja u zemljama Zapadnog Balkana su dva i po puta iznad dozvoljenih bezbednosnih granica koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) - dodaje se u studiji i kaže da su zagađivači ugalj, transport i domaćinstva.

U studiji, koja je obuhvatila BiH, Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo, navodi se da "podaci SZO pokazuju da ekonomska šteta od preranog umiranja zbog zagađenja vazduha u Srbiji predstavlja 33,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u Nemačkoj 4,5%".

- Naš izveštaj prikazuje veliku štetu za zdravlje zbog korišćenja uglja u proizvodnji energije na Zapadnom Balkanu i razotkriva mit da je ugalj najjeftinija energetska sirovina - saopštila je povodom objavljivanja studije zamenica direktora HEAL Ane Štaufer.

Ona je naglasila da zato Evropska unija mora podstaći promenu proizvodnje energije koja će ubuduće daleko više voditi računa o posledicama po zdravlje ljudi i biti preusmerena na obnovljive izvore i štednju energije, uključujući programe priprema zemalja regiona za ulazak u članstvo EU.

HEAL navodi i mišljenje srpskog državnog sekretara za zdravstvo Berislava Vekića da bi "smanjivanje izvora zagađivanja vazduha dovelo do vrlo velikih koristi za zdravlje, a o mogućnostima za bitno poboljšanje zdravlja stanovništva se mora voditi računa u razvoju energetske politike".

Prema studiji, elektrane na ugalj koje su najveći zagađivači prirodne sredine u Evropi su Ugljevik u Bosni koja u vazduh godišnje izbacuje 154 hiljade tona sumpordioksida, Nikola Tesla u Srbiji sa 93 hiljade tona, Kostolac 89 hiljade tona, Amintaio u Grčkoj 85 hiljade tona, Kakanj u BiH 73.000 tona, Bitola Makedonija 67.000 tona, Belhatov u Poljskoj 61.000 tona, Marica iztok 2 u Bugarskoj 54.000 tona, Kostolac A u Srbiji 51.000 tona i Tuzla u BiH 51.000 tona.