Radnici na lizing nisu zaštićeni zakonom - Neophodna veća kontrola agencija za zapošljavanje i regulisanje pravnog statusa radnika

Teška ekonomska situacija, veliki broj nezaposlenih, nedostatak radnog mesta, lak gubitak posla i veoma težak put do novog, već godinama muče Srbiju i, istovremeno, radnike stavljaju u veoma nepovoljnu situaciju. Sigurnost da će se posao zadržati sve je manja, strah od gubika posla sve veći i to se, slobodno se može reći, odnosi na sve zaposlene, ali posebno na one koji se zapošljavaju preko agencija za zapošljavanje, popularno nazvanih radnici na lizing.

U Srbiji na lizing radi između 50.000 i 70.000 radnika. Praksa je takva da na lizing često ne rade samo niskokvalifikovani radnici već i oni s visokom stručnom spremom. Rad na lizing, kao i rad agencija koje iznajmljuju radnu snagu, nisu regulisani Zakonom o radu.

Po nekim procenama, radnici na lizing su u velikim kompanijama relativno dobro zaštićeni i plaćeni, a recimo da samo u nekima od njih na lizing radi više od 1.000 ljudi, dok su u ostalim firmama koje ih angažuju plaćeni od 10 do 30% manje od stalno zaposlenih.

Taj način zapošljavanja sve više uzima maha, a radnici koji rade na lizing gotovo da nemaju nikakvu pravnu zaštitu i prepušteni su volji poslodavca i agencija za zapošljavanje. Tako oni koji do posla dolaze posredstvom agencija za zapošljavanje koje iznajmljuju radnu snagu nekom drugom poslodavcu, praktično rade samo kada su potrebni i ako su potrebni, i samim tim lako se mogu zameniti.

U suštini, radnici se angažuju kada je nekom preduzeću potrebna određena struka na određeno vreme, a oni koji se zaposle na lizing preko agencija, nisu sigurni do kada će raditi i da li će uopšte, da li će se menjati agencija, da li će na poslu koji rade i ostati, ili će iz bilo kojeg razloga biti angažovani neki drugi radnici...

Dakle, agencije za zapošljavanje zapošljavaju radnike, plaćaju za njih poreze i doprinose, a oni ne rade u agenciji, već u nekim firmama, kojima ih agencije, uz proviziju, iznajmljuju.

Ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin je, prilikom usvajanja novog Zakona o radu ukazao na to da nije dobro što radnici na lizing nisu obuhvaćeni tim dokumentom te da rad agencija za zapošljavanje nije nezakonit, ali nisu ni zakonom regulisane na odgovarajući način. On je kazao da bi pitanje radnika na lizing i agencija za zapošljavanje moralo biti regulisano dopunama ili izmenama radnog zakonodavstva.

Po rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sinidikata Ranke Savić, od donošenja novog Zakona o radu za radnike koji se zapošljavaju preko agencija za zapošljavanje ništa se nije promenilo, iako je bilo najavljeno da će biti izmena tog dokumenta.

– Preko agencija za zapošljavanje, odnosno na lizing, radi mnogo ljudi, a iako preciznih podataka nema, sigurno ih je oko 70.000 i njihov položaj je veoma tešak, pošto nemaju nikakvu radnopravnu zaštitu. Gotovo da nema firme ili kompanije koja ne angažuje radnike na taj način, a to se radi i u javnim preduzećima, državnim ustanovama, velikim i malim kompanijama, privatnim firmama– kaže Savić.

Ona ukazuje na to da Zakon o radu ni na koji način nije rešio problem radnika na lizing i da sadašnja zakonska regulativa takav način angažmana radnika niti dozvoljava niti zabranjuje, što nije dobro. Po njenim rečima, kada je usvajan novi Zakon o radu, pojedini sindikati bili su protiv uvođenja pojma radnika na lizing, ali to nije bilo dobro jer oni postoje i potrebno je pravno regulisati njihov status, a ne praviti se da ih nema.

– Radnici koji rade na lizing u neprestanoj su psihozi zbog mogućeg gubitka posla, njihova prava daleko su manja nego prava radnika koji rade na neodređeno vreme ili se zapošljavaju direktno kod poslovca, bez posredovanja agencija za zapošljavanje: nemaju obezbeđen topli obrok, prevoz, plaćen prekovremeni rad, uglavnom rade za minimalnu platu, mogu biti prebacivani iz firme u firmu. To će biti tako sve dok se izmenama i dopunama Zakona i radu ne reguliše položaj radnika na lizing i ne poveća kontrola rada agencija za zapošljavanje – objašnjava Savić.

Da bude kao u EU

U EU taj vid zapošljavanja je vrlo čest, a najrasprostanjeniji je u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Španiji i Velikoj Britaniji. Većina zemalja EU je regulisala jednaku platu za agencijske i stalno zaposlene, bilo zakonski ili putem kolektivnih ugovora. Dodatnim regulacijama uređeni su uslovi pod kojima se takvi radnici mogu angažovati, ograničava se broj agencijskih radnika ili vreme trajanja rada, u nekim sektorima se zabranjuje njihovo angažovanje…

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije

Beograd  

radnici na lizing

rad na lizing

Zakon o radu

zaštita radnika na lizing

pravna zaštita radnika

agencije za zapošljavanje

pravni status radnika

Aleksandar Vulin

izmene i dopune Zakona o radu

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata

Ranka Savič

prava radnika

topli obrok

prevoz za radnike

prekovremeni rad

minimalna plata

kontrola poslodavaca