Gazirani sokovi dominantni u potrošnji na srpskom tržištu

Potrošnja gaziranih sokova u Srbiji tri puta je veća nego potrošnja voćnih sokova, na šta utiču niža maloprodajna cena, agresivna marketinška kampanja i prepoznatljivost multinacionalnih brendova, prenosi portal "Agrarije".

Prema istom izvoru, u Srbiji je prošle godine popijeno 400.000 tona gaziranih napitaka i 71.000 tona nektara (sokovi sa 52% voćnog sadržaja). Potrošnja koncentrovanih sokova i sokova u prahu je na trećem mestu sa 45.000 tona. Sokovi sa 100% voćnim sadržajem sa potrošnjom od oko 17.000 tona zauzimaju skroman udeo na tržištu. Razlog tome je visoka cena u odnosu na druge kategorije voćnih sokova.

Poznavaoci tržišta navode još neke neke razloga zbog kojih se kupci radije odlučuju za gazirane napitke nego za "sto odsto" voćne sokove, recimo skromne preradne kapacitete i blagu konkurenciju među prerađivačima, ali i jaku cenovnu konkurentnost gaziranih sokova i sokova sa niskim voćnim sadržajem.

Prošle godine u Srbiji je proizvedeno oko 206.000 tona sokova od voća i povrća. Više od 70% potroši se na domaćem tržištu, a izveze oko 20.000 tona. Izvoz sokova iz Srbije ima trend rasta poslednjih pet godina. U izvozu najviše je zastupljen sok od jabuka, koji čini gotovo 30% od ukupne izvozne količine voćnih sokova. U poslednje vreme beleži se i rast potrošnje sokova od pomorandže. Tržišta na koja domaći proizvođači najviše izvoze jesu Nemačka, Austrija, Ruska Federacija i tradicionalno Crna Gora i Bosna i Hercegovina.