Reklamiranje lekova samo u sladu sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima - velika razlika između izveštavanja i oglašavanja

Reklamiranje lekova koji se izdaju bez recepta je dozvoljeno, ali isključivo u skladu sa karakteristikama leka koje su sastavni deo dozvole za stavljanje u pomet, mora biti objektivno i ne sme dovoditi pacijenta u zabludu, izjavila je pomoćnica ministra zdravlja Ružica Nikolić.

Ona je istakla da je reklamiranje lekova putem javnih medija, Interneta, na javnim mestima ili na drugi način regulisano Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima.

Inspektori Ministarstva zdravlja vrše nadzor nad sprovođenjem Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima i mogu da zabrane oglašavanje i reklamiranje leka koje se sprovodi protivno propisanim uslovima, rekla je pomoćnica ministra u Sektoru za lekove i medicinska sredstva.

Prema rečima advokata Dušana Stojkovića, jednog od koautora Zakona o oglašavanju, reklamiranje lekova i medicinskih sredstava nije uvek zabranjeno, ali je to potrebno raditi pažljivo i neophodno je obratiti pažnju na razliku između izveštavanja i oglašavanja.

- Zloupotrebe, nezakonito i neodgovorno oglašavanje s pravom mogu izazvati burnu reakciju države i u skladu s tim zajednički cilj države i odgovornih oglašivača jeste da svako od njih na svoj način spreči neodgovorno oglašavanje i neodgovorne oglašivače lekova i medicinskih sredstava - podvukao je Stojković.

Direktorka "Velefarm - Medicine" farmaceut Sanja Tucović ukazuje da je tržište lekova i sredstava za lečenje potrebno u potpunosti urediti i precizirati sve elemente za njihov uvoz, uz odgovarajuće uslove čuvanja, stručnog nadzora i prometa i to kroz potpuno kontrolisane procedure koje će zadovoljiti pre svega one kojima su takvi lekovi najpotrebniji - pacijente, ali i zdravstveni sistem u celini.

Tucovićeva je, na nedavno održanom stručnom skupu lekara i farmaceuta, istakla problem nepotpuno preciziranih procedura prometa neregistrovanih lekova za koje ne postoji atest o kontroli i kvalitetu, kao ni uputstvo za upotrebu na srpskom jeziku.

Ona je kazala da je za takve lekove onemogućena procedura opoziva, zbog čega je nemoguće pratiti neželjena dejstva, što predstavlja veliku opasnost za pacijente.

Prema rečima Tucovićeve, potrebno je što pre regulisati promet neregistrovanih lekova i isključiti sivo tržište i to kroz zakonske i podzakonske akte, pri čemu će svakako važnu ulogu imati Pravilnik o prometu neregistrovanih lekova koji je donet krajem oktobra 2007. godine.

Ona je ukazala na učestalu potrebu za primenom lekova koji nisu bili legislativno regulisani u našoj zemlji, koja se kod nas na godišnjem nivou procenjuje na oko 10 mil EUR.

Posebnu grupu čine preparati koji su se do 1. oktobra 2004. godine zvali pomoćna lekovita sredstva, čija je prodaja i reklamiranje bilo dozvoljeno, jer se ti preparati ne prepisuju na recept.

Danas su ti proizvodi preregistrovani kao lek, i to prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, a oni koji to nisu nazivaju se dijeteski ili tradicionalni preparati.

Prema rečima farmaceutkinje Mirjane Zdravković, vlasnice apoteke, tu vrstu preparata farmaceuti prodaju uz obaveznu preporuku pacijentima da ih uzimaju isključivo po preporuci lekara.

Zdravkovićeva je rekla da je veliki broj tih preparata u fazi registracije u Agenciji za lekove, od koje treba da dobiju ponovnu dozvolu za stavljanje u promet.

Brojni preparati koji se reklamiraju i koji se mogu kupiti i u državnim i u privatnim apotekama, među kojima su pomoćna lekovita sredstva protiv prehlade, preparati za potenciju, za olakšavanje tegoba kod žena u menopauzi i drugi, mogu izazvati neželjene reakcije, uz korišćenje određenih lekova koje pacijent uzima radi nekih drugih zdravstvenih problema.

Tako su, na primer, većina preparata za zaustavljanje prehlade i upale gornjih disajnih puteva pravljena na bazi "paracetamola", supstance na koju pojedini pacijenti mogu biti alergični.

Određen broj tih preparata sadrži upozorenje da ih ne smeju uzimati oni koji piju određene lekove za smirenje, jer mogu izazvati veći stepen omamljenosti i pad koncentracije.

Stoga, uz svaku reklamu za te vrste preparata na televiziji ili časopisu stoji upozorenje da se pacijentima savetuje da ih uzimaju uz obaveznu konsultaciju s lekarom ili apotekarom.