(Naša radnja) Moć navike, ili - da li je NIVEA srpski proizvod ?

( fotografija: Magazin Berliner illustrierte Zeitung, 1926)

Navike su čudo. I moć! Za one koji umeju da upravljaju, i manipulišu – što da ne, njima. Na tržištu, naravno. U ovoj rubrici samo o toj vrsti manipulacije govorimo. A za nju uvek ima neograničeno mogućnosti.

Opšte odrednice, usvojeni (a pogrešni) pojmovi oduvek su mi privlačili pažnju. Evo nekih primera, od mog davnog detinjstva do danas. "Imalin" je bila svaka krema za čišćenje obuće. Kokošija supa zvala se isključivo "pevac". Crvena začinska paprika bila je "aleva". Opšti naziv za začin glasio je (i danas ponegde) – "vegeta". Pastu za zube uglavnom se tražila nazivom "kalodont". Itd...

Pre nekoliko dana, u jednoj podrinjskoj varošici, u dućanu, prisustvujem ovakvom razgovoru:

Žena (u kasnim pedesetim): "`Ćero, daj mi jednu malu `niveu`".

Prodavačica (u ranim dvadesetim): "Izvolite" - kaže, i ljubazno daje traženi artikal.

Žena okreće kutijicu po rukama, zagleda poleđinu, i pruža nazad.

Žena: "Ovo ti nije original!"

Prodavačica: "Kako nije?"

Žena: "Vidim po kutijici. Nije."

Prodavačica: "Ali nemoguće! Mi "niveu" kupujemo od uvoznika direktno!"

Žena: "Pa to vam i kažem. Vidim da je iz Mađarske."

Prodavačica: "Ali `nivea` je nemački proizvod! Iz čuvene firme "Beiersdorf"!

Žena: "Ene! Ti ćeš meni da pričaš! Em tek što si se ispilila, em nemaš pojma! "Nivea" je, bre, naš proizvod! Koristim ga otkad znam za sebe! Kak`i nemački!"

I okrete se žena, i ode.

Žene k`o žene. Vazdan se okreću i odlaze. Nešto iz navike, nešto zbog navike. A nešto, opet, da se ne bi navikle. Ponekad i da bi mogle da se vrate.

Kažu da se čovek na bolje lako navikne.

Ne znam da li to važi i za žene.

Toliko o navikama.

izvor :