Srbiji fali 300.000 radnika - Na tržištu radne snage neodgovarajući kadrovi

Većina evropskih država ima hronični nedostatak kompetentnih radnika, a procena je da Srbiji nedostaje oko 300.000. Nedostatak ovih radnika za posledicu ima to da mnogi poslodavci jednostavno, i pored opšte velike nezaposlenosti, ne mogu da pronađu radnike potrebnih kvalifikacija i znanja.

U publikaciji Evropske komisije "Zaposlenost i društveni razvoj u Evropi 2015" stručnjaci objašnjavaju da je nestao takozvani srednji sloj radnika koji su nosioci mnogih poslova te da se sada, s jedne strane, nude oni koji su bez kvalifikacija i, s druge, visokoobrazovani.

To poslodavce dovodi u situaciju da neodgovarajuće i nekvalifikovane kadrove nerado primaju, ali ih zato plaćaju znatno manje nego što određeno radno mesto vredi, a da visokokvalifikovane plaćaju više u skladu sa znanjem i veštinama koje poseduju.

Deo evropskih stručnjaka poručuje da poslodavci za pojedina radna mesta nude krajnje mizerne plate ili loše uslove rada te da je to razlog što ne mogu da nađu radnu snagu. Takva ocena je posebno prisutna kod mlađe populacije, gde je u isto vreme i stopa nezaposlenosti najveća. Jer, kvalifikovani mladi radnici neće da rade za malu platu ni u jednoj evropskoj državi, dok bi oni koji nemaju kvalifikacije i na to pristali , ali oni poslodavcima nisu potrebni.

Procenjuje se da u Srbiji svake godine ostane između 20.000 i 30.000 upražnjenih radnih mesta jer za njih nema kvalifikovanih ljudi, a da, istovremeno, desetine hiljada studenata završi fakultet i stekne znanje za obavljanje poslova za koja nema potražnje na tržištu. Samo u ovom trenutku Srbiji nedostaje 100 SAP konsultanata, izjavio je nedavno novi direktor kompanije "SAP Vest Balkans" Predrag Ćirković.

Srbija trenutno nema ni okvir kvalifikacija, niti odgovarajuću nomenklaturu zanimanja, što dodatno otežava izbor profesije ili kasnije sticanje dodatnih kvalifikacija. Jedini validni dokument za sagledavanje stanja na tržištu rada Srbije je Nacionalna kvalifikacija zanimanja koju koristi NSZ, a koja je stara više od četvrt veka.

Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Ljiljana Džuver objašnjava da se tržište rada, ne samo u Srbiji, poslednjih godina suočava s velikom ponudom nekvalifikovane radne snage, koja ima deficitarne i nezadovoljavajuće radne veštine i koje nisu potrebne poslodavcima.

- To je problem savremenog društva, koje je novim tehnologijama i programom rada promenilo sistem - rekla je Ljiljana Džuver.

- Polovina nezaposlenih u Srbiji su osobe sa srednjim stručnim obrazovanjem, ali one nemaju odgovarajuće znanje i veštine. Veliki broj radnih mesta ostaje nepopunjen jer nema dovoljno kvalifikovanih za to - kaže ona.