Direktori se žene - sekretaricama

Mit o suprotnostima koje se privlače uverljivo demantuju grafikoni Republičkog zavoda za statistiku. Analiza izvedena na osnovu 36.429 brakova sklopljenih u 2014. godini svedoči da su u čak 91% slučajeva pred matičara izašle osobe iste nacionalnosti. U čak 64% skloljenih brakova partneri imaju istu školsku spremu, a na ludi kamen najčešće staju supružnici koji su rođeni u istoj deceniji. Iako brojna sociološka istraživanja pokazuju da je posao mesto na kome se upoznaje najveći broj savremenih bračnih parova, nacionalna statistika svedoči da se svega 0,9% bračnih partnera bavi istim zanimanjem. Zanimljiv je i podatak da čak petina mladoženja ima nižu školsku spremu od neveste, što nije iznenađujuće s obzirom da su žene obrazovaniji deo populacije.

Istraživanje koje je sproveo Američki nacionalni biro za statistiku, na uzorku od 3,5 miliona domaćinstava, pokazalo je da su najčešći brakovi između nastavnika u osnovnoj školi. Žene koje dobro zarađuju, kao što su doktorke i advokati, obično se udaju za muškarce iz svoje ekonomske klase, dok žene koje potiču iz nižeg socio-ekonomskog sloja obično staju pred oltar sa muškarcima iz višeg sloja. U prevodu, direktorke se najčešće udaju za direktore, dok se direktori neretko žene svojim sekretaricama. Ova studija otkrila je i neke čudne putanje Kupidonovih strela, pa su istraživači došli do zaključka da se balerine često udaju za – zavarivače, a da se sudije i advokati neretko žene medicinskim sestrama.

Ako je verovati rezulatima ove studije, menadžeri i finansijski analitičari najčešće staju pred oltar sa sekretaricama ili profesorkama osnovnih ili srednjih škola. Fabrički radnici često se žene frizerkama i medicinskim sestrama, a vozači kamiona stupaju u brak sa kasirkama, negovateljicama i medicinskim sestrama. Doktori obično žene doktorke, medicinske sestre, profesorke na univerzitetu i koledžu, a inženjeri staju pred oltar sa spisateljicama, knjigovođama, službenicama i medicinskim sestrama, a maseri neretko žene frizerke, kozmetičarke, bibliotekarke i kasirke.

Stjuardese se pak udaju za pilote – tako bar govore rezultati ove studije, koji pokazuju da se medicinske sestre udaju za lekare, laborante ili vozače kamiona. Vaspitačice najčešće srodnu dušu pronalaze u vojnim licima i menadžerima različitih profila a spisateljice se udaju za izdavače, urednike ili profesore u visokoškolskim ustanovama.

Psihoterapeut Zoran Milivojević koji se u svojoj knjizi "Formule ljubavi" bavi jednom od večitih dilema – da li se privlače suprotnosti ili sličnosti, kaže da mit o fatalnoj privlačnosti suprotnosti ipak važi samo u prirodnim naukama.

– U psihologiji ne postoje egzaktni zakoni kojima je moguće izračunati ko će se kome svideti, jer se nekim ljudima dopadaju njihove mentalne kopije a nekim potpuno drugačije ličnosti. Praksa pokazuje da opstaju one veze u kojima partneri dele iste životne vrednosti, jer kada je tako oni ne ulaze u konflikte koji predstavljaju "seme razdora" braka. Sličnosti – verske, nacionalne i obrazovne su ono što povezuje ljude. Zbog toga ne čudi podatak da je najveći broj bračnih partnera u Srbiji iste nacionalnosti i istog nivoa obrazovanja – kaže naš sagovornik.

A na pitanje – koje su prednosti i mane brakova ljudi koji se bave istom profesijom, dr Milivojević kaže:

- Prednost je što uvek imate teme za razgovor, a osnovna mana je to što profesija ulazi u privatnu sferu života. Naročito su ugrožene osobe koje rade zajedno, jer oni konflikte sa posla neretko prenose u porodični dom i svoje profesionalne uloge "sele" u kuću. Partneri različitih profesija veoma retko pričaju o dešavanjima na poslu i lakše odvajaju privatnu od profesionalne sfere života.

Milivojević, međutim, konstatuje da mnoga istraživanja govore da se najveći broj partnera upozna na poslu i kasnije stupa u brak.

"To ne čudi, jer na poslu provodimo najveći deo vremena i tu smo u svom najboljem izdanju. Činjenica je da se direktori žene sekretaricama, a lekari medicinskim sestrama i u ovim brakovi često se "preslikava" odnos nadređenosti i podređenosti koji postoji na poslu. Problem nastaje ako neko očekuje da se ove uloge obrnu u porodičnom domu ili da ga dominantni partner tretira ravnopravno - zaključuje dr Zoran Milivojević.