Evropski gasni plan - ko će kome pomagati?

(Foto: nostal6ie/shutterstock.com)

Novi energetski paket mera nalaže članicama Unije da u slučaju gasne krize pomažu jedna drugoj. Prioritet u snabdevanju imaće domaćinstva, sistemi daljinskog grejanja i hlađenja i važne ustanove poput bolnica.

Migel Arijas Kanjete, evropski komesar za klimu i energiju kaže da je paket važan, prvi korak kojim se zajedno štite najugroženije.

- Obezbedićemo snabdevanje energijom u slučaju eventualnih prekida isporuka gasa. Reč je o pouzdanom, otvorenom, konkurentnom i fleksibilnom sistemu kojim teče energija preko granica, a potrošači imaju korist - kaže Migel Arijas Kanjete.

Kako saznajemo, tačno će se znati i ko će kome pomagati. Predviđeno je da Evropa bude podeljena u devet zona. Najugroženija je jugoistočna Evropa – u jednoj grupi su Mađarska, Austrija, Italija, Slovenija i Hrvatska, a u drugoj Bugarska, Grčka i Rumunija. Bolja snabdevenost suseda donosi sigurnost i Srbiji.

- Naš sveobuhvatni cilj je da se smanji naša ranjivost. Ovo takođe podrazumeva dalje unapređenje regionalne saradnje među zemljama članicama kako bi se sprečila kriza u snabdevanju gasom. Time ćemo poboljšati i komercijalne ugovore za evropske potrošače - kaže Maroš Ševčovič, potpredsednik Evropske komisije za energetiku.

Sve ugovore o snabdevanju gasom kontrolisaće Evropska komisija. Članice Unije zajedno će graditi skladišta i gasovode za međusobni protok gasa.

- Kada se desi kriza kao što je bila 2009. godine, imali smo priliku i sreću da dobijemo gas od EU. Ideja da jedni druge pomažu gasom je dobra. Međutim, to može da se izvede i sprovede samo ukoliko ima gasa na raspolaganju. U ovoj situaciji Evropa neće imati dovoljno gasa, izgradnjom 'Severnog toka' to može da se popravi - kaže Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije.

Novim merama, Evropska unija želi da osigura snabdevanje jer zemlje to ne mogu same, ali i da smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa.