Poštanska štedionica ostaje u većinskom vlasništvu države

Poštanska štedionica će ostati u većinskom državnom vlasništvu i već je doneta odluka da se u najkraćem roku izvrši dokapitalizacija, izjavio je državni sekretar za finansije Srbije Slobodan Ilić.

- Pritom će država, koja zajedno sa javnim preduzećem PTT Srbija i Fondom PIO zaposlenih ima oko 96% kapitala, zadržati većinsko učešće u Poštanskoj štedionici - precizirao je on.

On je izjavio da se, paralelno sa restrukturiranjem i jačanjem kapitalne baze, razmatra i mogućnost da se u vlasničku strukturu Poštanske štedionice, sa 25% kapitala, uključi i neki profesionalni investitor.

Ilić je napomenuo da se više ne razmatra mogućnost spajanja Poštanske štedionice i Srpske banke, precizirajući da je ta ideja jedno vreme bila u opticaju, ali se od nje odustalo i za svaku od banaka se traži posebno rešenje.

On je najavio i da u naredne dve do tri godine država Srbija planira da proda svoje pakete akcija u devet banaka i dve osiguravajuće kompanije, u kojima je većinski ili manjinski vlasnik.

- Država, kao većinski vlasnik Poštanske štedionice, Srpske banke, Credy banke Kragujevac i Privredne banke Pančevo namerava da ih najpre restrukturira i dokapitalizuje, a onda, tokom 2008. godine i proda na javnim tenderima - precizirao je Ilić.

- Generalna orijentacija države je da otuđi svoje akcije u Jubmes, Agrobanci i Privrednoj banci, u kojima ima manjinsko učešće, s tim što trenutak prodaje zavisi od kretanja cena na berzi i od potreba budžeta - rekao je državni sekretar za finansije.

On je istakao da je budućnost Komercijalne i Čačanske banke, u kojima država zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), ima većinsko vlasništvo, dobrim delom definisana ugovorom države i EBRD.

- Za Komercijalnu banku planira se dokapitalizacija u ukupnoj vrednosti od oko 100 mil EUR, s tim što će i država i EBRD zadržati sadašnji udeo u vlasničkoj strukturi. Partneri će u određenom trenutku doneti odluku da li će ići u inicijalnu javnu ponudu i dalje kapitalno jačanje banke, ili na neke druge modalitete. Definitivno je jasno i da država sigurno neće brzo izaći iz Komercijalne banke, već joj je interes da ta banka nastavi da jača i postane jak regionalni igrač - objasnio je Ilić.

Ilić je naveo da postoje svi preduslovi da se privatizacija DDOR iz Novog Sada okonča do kraja godine, dok je sa Dunav osiguranjem situacija bitno drugačija jer ta firma zahteva restruktuiranje, a razmišlja se i o dokapitalizaciji, da se u vlasničku strukturu Dunava uključi bar jedan profesionalni investitor.

- Sama privatizacija Dunav osiguranja neće ići brzo, bar ne u 2008. i 2009. godini. Država će naknadno, u skladu sa strategijom, odlučiti hoće li ga za tri ili pet godina prodati, ili će se ići u nekom drugom pravcu - naveo je Ilić.