Zabrana pušenja dobra po zdravlje, loša za ugostitelje?

Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o kojima bi trebalo da se odlučuje tokom ove godine, potpuno će biti zabranjeno pušenje u kafanama, barovima i kafićima. I dok srpski ugostitelji tvrde da će im to doneti propast, iskustva drugih zemalja govore drugačije.

Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koje bi trebalo da stupe na snagu tokom 2016. godine, Srbija bi se pridružila evropskim zemljama u kojima se beleži trend pooštravanja zabrana.

Kada je reč o restoranima i barovima, zakonodavstvo u Evropi je prilično šarenoliko. Najstroža pravila imaju Mađarska, Bugarska, Španija, Irska i Britanija u kojima je apsolutno zabranjeno pušenje u kafićima i restoranima, kao i svim zatvorenim radnim prostorima.

Liberalnija pravila su, recimo, u Austriji, gde postoji polovična zabrana u kafićima i restoranima, u onim manjim od 50 m2 moguće je pušiti, dok je u većim moguća izdvojena prostorija za pušenje. U Estoniji u ugostiteljskim objektima važi zabrana pušenja, osim u posebno dizajniranim prostorijama u kojima nije dozvoljeno služenje i konzumiranje pića i hrane.

U niškom Udruženju ugostitelja kažu da im zabrana pušenja može doneti samo štetu i apeluju na nadležne da dobro razmisle koji će to imati uticaj na ekonomiju,

- To je strašno. Pored svih drugih dažbina, inspekcija i nameta, ovo je još jedan udarac. Razumem da će zdravlje naroda možda bude u boljoj situaciji, ali to će biti veliki problem za ugostiteljstvo. Da li je neko preračunao koliko će to da košta? - pita Dejan Ilić iz Udruženja ugostitelja. On procenjuje da bi se prihodi ugostitelja drastično smanjili, i to nekima čak i do 70 %.

Neki vlasnici kafana, kako sami kažu, ostali bi i bez vernih gostiju iz Bugarske koji dolaze u Niš upravo jer mogu da se provesele, popiju i druže u restoranima gde je dozvoljeno da zapale cigaretu, pošto je to u njihovoj zemlji zabranjeno.

I fizičko odvajanje prostora za pušače i nepušače bi umanjilo prihode, jer ti lokali ne bi bili isti, a i to bi bio dodatan trošak, kažu niški ugostitelji.

S druge strane, nekoliko studija za koje Evropska komisija kaže da imaju kvalitetnu i pouzdanu metodologiju, pokazalo je da politika zabrane pušenja na određenim mestima nije imala negativan uticaj na restorane, barove i druge delove ugostiteljskog sektora. Međutim, ističu da su tu izuzetak kockarnice. Istraživanja su pokazala da je njihov efekat neutralan na ugostiteljske objekte i da posle nekog vremena bivaju prihvaćeni.

Petnaest članica EU prijavile su da postoji podrška stanovništa za politiku zabrane pušenja na javnim mestima. Podrška takvom zakonodavstvu je u Italiji, recimo, porasla od 83% u 2001. godini na 93% u 2006. godini.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u Srbiji je donet 2010. godine i njime je potpuno zabranjeno pušenje u zatvorenom radnom prostoru u zdravstvenim, obrazovnim, kulturnim ustanovama, prostorijama lokalne i državne uprave i sličnim institucijama, dok je negde to dozvoljeno, ali u prostorijama posebno namenjenim za pušenje.

Tim zakonom napravljen je ustupak ugostiteljskim objektima, pa je u lokalima većim od 80 m2 bila dozvoljena podela prostora na pušački i nepušački deo.

Načelnik Centra za promociju zdravlja Insituta za javno zdravlje Niš Čedomir Šagrić kaže da ima koristi od dosadašnje zakonske regulative jer je 14% pušača smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je njih 13% prestalo da puši. Došlo je do pada izloženosti duvanskom dimu u školama i fakultetima sa 44% u 2010. godini, neposredno pre stupanja Zakona na snagu, na 7% u 2014. godini. Na radnim mestima izlođenost je opala od 45% na 31%.

Međutim, izloženost u ugostiteljskim objektima se smanjila tek 8%. Šagrić napominje da odvojeni prostor za pušače i nepušače, kao ni posebne prostorije za pušenje, čak i kad imaju ventilaciju, nisu efikasno rešenje i ne pružaju zaštitu.

Prema rečima Šagrića, potpuna zabrana pušenja u zatvorenim prostorima ne samo da bi u Srbiji smanjila broj smrti koje su posledica upotreba duvana za 10%, već ima i preventivno delovanje.

- Na decu utiče tako da ne započnu pušenje jer to ne mogu bilo gde da zapale cigaretu, a na odrasle koji puše da ostave pušenje, smanje broj cigareta i posvete se zdravom načinu života - objašnjava Šagrić.

Srbija je pri samom vrhu po stopi pušenja među članicama EU - puši 34,7% odraslih, a "bolji" od Srba su Bugari sa oko 35% pušača i Grci sa 38%. Prema poslednjim istraživanjima, najmanja stopa pušača u Evropi je u Švedskoj 11% i Finskoj 19%.

Istraživanje koje je u 2015. godini radio Eurobarometar pokazuje da postoji trend opadanja broja pušača širom Evrope i da je u odnosu na 2012. godinu udeo pušača sa 28% pao u na 26%.