Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Nakon 100 godina dabrovi se vratili u Savu i Drinu
Komentari
Sto godina nakon što je u Srbiji nestao poslednji dabar i 11 godina od njegovog ponovnog naseljavanja u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica", ta vrsta ponovo se vraća u vode Save i Drine, a stručnjaci očekuju dalje širenje njihovih naseobina.
Istraživač i stručni saradnik u "Zasavici" Mihailo Stanković rekao je da se dabar uspešno prilagodio uslovima u ovom rezervatu i da su njegova staništa registrovana u Savi i Drini, kao i u Obedskoj bari.
- Oni su pre tačno 11 godina stigli u Zasavicu, a godinu dana kasnije su pušteni i u Obedsku baru. Naši dabrovi su čipovani tako da ih pratimo kuda idu. Savom su stigli nizvodno do Obrenovca, a uzvodno do Brčkog u Bosni i Hercegovini. Imamo podatke i da su stigli južno u Mačvu, u kanal Bitva u selu Glušci, i još niže u Drinu i Jadar - rekao je Staković.
Prema njegovim procenama, u ovom trenutku ima preko sto dabrova koji su se, posle jednog veka odsustva, dobro snašli u Srbiji.
U Zasavicu je pre 11 godina pušteno 35 dabrova, a prema sadašnjim procenama već ih ima oko 65, dok je njihov broj u celoj Srbiji premašio 100, rekao je Stanković, dodajući da je ispunjen cilj da se nakon inicijalnog unošenja u Zasavicu, prošire i na druge vode.
U proteklih 100 godina nestalo je mnogo močvarnih i polavnih terena na kojima se sada nalaze obradive površine, ali su se dabrovi, prema Stankovićevim navodima, jako dobro snašli u novim uslovima, i u velikim i dubokim kanalima za navodnjavanje formirali su nova staništa.
- Mnogi kažu da će se dabrovi prenaseliti, ali to je nemoguće, jer su oni teritorijalne životinje. Jedna porodica drži jednu teritoriju i tu ne trpi nikog drugog - kaže Stanković.
Poslednji pimerak dabra odstreljen je u Srbiji 1920. godine na Dunavu i od tada mu se u domaćim vodama gubi svaki trag, sve do 2004, kada je, zahvaljujući donaciji iz Nemačke, naseljen u Specijalni rezervat prirode "Zasavica"
Prema Stankovićevim navodima, dabrovi su vegetarijanci koji se hrane korom drveta i ne ugrožavaju riblji svet u rekama, kao ni useve pored svojih staništa.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.