Srbija - Pripremljen novi pravilnik o privatizaciji lokalnih elektronskih medija

Ministarstvo kulture pripremilo je nov pravilnik o načinu privatizacije radio i TV stanica lokalnih i regionalnih zajednica, a koji treba da zameni prethodni u kome je bilo više prepreka nego podsticaja za privatizaciju. Iako još nije zvanično na snazi, budući pravilnik predstavlja pokušaj da se stvari pomere s mrtve tačke.

Privatizacija stanica koje su osnovale skupštine opština, odnosno gradova odvijala bi se prodajom kapitala na javnom tenderu ili javnoj aukciji. U slučaju tenderske prodaje, zaposlenima sleduju akcije u iznosu 15 % od kapitala koji se privatizuje dok kod aukcijske, zaposleni dobijaju akcije u vrednosti 30 % kapitala koji se privatizuje. Kupci mogu biti sva pravna i fizička lica sem onih kojima Zakon o radiodifuziji (čl. 42) ne dozvoljava da imaju dozvolu za emitovanje. To su preduzeća ili ustanove kojima su osnivači republika ili pokrajina kao i političke stranke, organizacije ili njihove koalicije ili preduzeća koje bi pomenute osnovale. Pravilnik sadrži i zabrane za nedozvoljenu medijsku koncentraciju.

To, u suštini, znači da lideri partija ne mogu biti vlasnici medija ili, na primer, da jedan vlasnik može imati dve frekvencije u istoj opštini, kao i da isto lice istovremeno bude vlasnik radio i TV stanica i novina koje imaju tiraž veći od 30 hiljada primeraka.

Inače, tu nedozvoljenu medijsku koncentraciju Zakon o radiodifuziji definiše kao preovlađujući uticaj na javno mnjenje koji postoji „kada emiter dovede do narušavanja pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja”. Zakon navodi podužu skalu situacija iz kojih se mogu izroditi takvi monopoli. Smatra se da nedozvoljena medijska koncentracija postoji uvek kada emiter s dozvolom za emitovanje na nacionalnom nivou učestvuje sa više od 5% u osnivačkom kapitalu drugog emitera, takođe s nacionalnom dozvolom ili kada takav na istom području emituje više od jednog radio i TV programa. Nedozvoljeni monopol postoji i ako nacionalni emiter učestvuje sa više od 5% u osnivačkom kapitalu preduzeća koje izdaje dnevne novine koje se štampaju u tiražu većem od 30 hiljada. Ako regionalna ili lokalna stanica učestvuje s više od 30 odsto u osnivačkom kapitalu drugog regionalnog ili lokalnog emitera na istom ili susednom području ili izdaje novine, to se takođe smatra nedopuštenom medijskom koncentracijom.

Zato pravilnik propisuje da učesnici na tenderu ili aukciji moraju da prilože i mišljenje Radiodifuzne agencije da ne postoji smetnja da budu kupci, odnosno da bi budućom kupovinom neke stanice ušli u zonu nedozvoljenog medijskog monopola. Naravno, sada se čeka da Sekretarijat za zakonodavstvo vlade što pre objavi ovaj pravilnik, jer sagovornik podseća da je „ostalo samo godinu dana za ovu privatizaciju, a to je objektivno malo vremena”. Zakon je oročio da se posao okonča sredinom jula 2006. Iako to predstoji, ne zna se pouzdano ni koji broj lokalnih stanica je viđen za privatizaciju. Kako zvaničnog medijskog registra u Srbiji nema, procenjuje se da se broj lokalnih medija kreće oko 150, a većina njih (120) su elektronski, a 30 štampani. Među tih 120 ima i mešovitih preduzeća.

Kupovinom radio ili TV stanice novi vlasnik „ne pazari” i dozvolu za emitovanje, jer se takva odobrenja dobijaju isključivo na konkursu. To znači da se kupuje 70 % akcija tog medija, dakle, kupuje se pre svega brend, tradicija, oprema, preuzimaju se zaposleni. Zakon obavezuje da ti mediji budu privatizovani do jula 2006. Pa ni sada niko od emitera nema legalne dozvole sem Radio-televizije Srbije, a privatizacijom se stvara šansa stanicama da dođu do svežeg kapitala koji će uložiti, recimo, u tehniku.

Deluje kao nelogičan red poteza da se najpre obavi privatizacija do jula 2006. godine kada upućeni ocenjuju da konkursa za dodelu lokalnih frekvencija ne može biti pre početka 2007. godine. U ovom trenutku ne zna se ni broj raspoloživih frekvencija niti broj emitera, jer se takvi proračuni tek rade u Radiodifuznoj agenciji.