Kraj Šengena koštao bi Evropu 110 mlrd EUR

Trajni povratak kontrole granica u Evropi mogao bi da košta zemlje šengenske zone oko 110 mlrd EUR u narednih deset godina, procenjuje "think-tank" francuske vlade.

Iako je šengenski sporazum centralni deo evropskih integracija, vlade nekih zemalja EU, pod pritiskom evropskih glasača uznemirenih velikim prilivom migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka, već su uvele privremene kontrole na granicama sa susednim članicama Evropske unije.

U izveštaju francuskog Stratežija, instituta direktno povezanog sa kancelarijom premijera, procenjuje se da bi trajno ukidanje prostora u kojem se slobodno putuje koštalo Evropu 0,8% ekonomske proizvodnje tokom deset godina, preneo je danas portal EurActiv.com.

Samo Francuska bi trpela štetu od milijardu do 2 mlrd EUR na kratak rok i 10 mlrd EUR na rok od deset godina, što odgovara 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u studiji.

- Na dugi rok trajno uvođenje granične kontrole odgovaralo bi 3% poreza iz trgovine između zemalja u šengenskoj zoni, što bi za posledicu imalo strukturni pad trgovine od 10 do 20% - istakli su francuski eksperti.

Polovina gubitka poticala bi od smanjenja turističkih poseta, 38% od uticaja kontrola na granicama na prekogranične radnike a 12% od dodatnih troškova prevoza tereta. Od 26 zemalja šengenske zone, šest je, uključujući Nemačku, uvelo privremene kontrole na granici u uslovima kada stotine hiljada migranata pokušava da stigne do najprosperitetnijih članica EU.

I nemačka železnica upozorila je juče da direktne međunarodne linije među članicama Evropske unije neće biti održive u slučaju da dođe do kraha Šengenskog sporazuma.