Isplivali "prikriveni" problematični krediti - Poštanska štedionica najlošija prilikom ispitivanja kapitalne adekvatnosti

Narodna banka Srbije objavila je pojedinačne rezultate takozvanih dijagnostičkih ispitivanja banaka, kojima je utvrđivala da li kvalitet kredita koje banke prikazuju u svojim knjigama zaista odgovara stvarnosti ili prikazuje ulepšanu sliku stanja. I rezultati su kao u narodnoj doskočici - nekome kupus, nekome meso, u proseku, svima sarma. U ovom slučaju, neprikosnoveni kupus je Poštanska štedionica, a meso Raiffeisen banka.

Kako je objavljeno još pred Novu godinu, ispitivanje NBS-a je pokazalo da je prosečna kapitalna adekvatnost svih 14 proveravanih banaka za 1,76% manja od one koju su same iskazale. Ali, sada se vidi da ovaj srednji rezultat zamagljuje pravu sliku, jer se ispostavilo da neke banke daleko striktnije, da ne kažemo vernije, prikazuju stanje svojih portfolija u odnosu na neke druge.

Tako, iako je kapitalna adekvatnost u proseku "pala" za 1,76%, Narodna banka je u Poštanskoj štedionici otkrila dovoljno loših kredita i neodgovarajuće procenjenih obezbeđenja da njenu kapitalnu adekvatnost smanji za čak 9,74%! Na drugom kraju skale je pomenuti Raiffeisen, u kojem je smanjenje adekvatnosti kapitala tek 0,17%.

Iako se Poštanska posebno ističe, još nekoliko banaka vuče čitav bankarski sektor naniže - Alphabank, čija je adekvatnost kapitala za 5,88% niža od one koju je banka prikazivala, Hypo sa "korekcijom" od 4,44% i Piraeus sa 3,97%.

Na drugoj strani stoji nekolicina banaka koje skoro bez greške vode svoje evidencije i prikazuju pravo stanje svojih kredita, ma kakvo ono bilo. Pored Raiffeisena, tu su i Societe Generale sa korekcijom od samo 0,43% i Intesa sa 0,66%.

Dobra okolnost je da nijedna od testiranih banaka ni posle svih korekcija nema kapitalnu adekvatnost ispod zakonskog minimuma od 12%. Čak je i Poštanska štedionica sa padom od skoro 10% i dalje bezbedna, sa "novom" adekvatnošću od 16,42% (pošto je prethodno iskazivala 26,16%).

Druga stvar koju treba primetiti u slučaju Poštanske jeste da je ta banka bila primorana da prihvati klijente nekoliko ugašenih banaka - Razvojne banke Vojvodine, Nove Agrobanke, Univerzala i PBB, što je nesumnjivo opteretilo njeno poslovanje, mada nije trebalo da ima uticaja na kvalitet izveštavanja. S druge strane, u korist Poštanske bi se moglo reći da je banka odjednom dobila nove klijente, čije poslovanje nije detaljno poznavala, pa da možda nije odmah ni mogla da precizno utvrdi njihov kvalitet.

Ekonomista Ivan Nikolić, član Saveta guvernera NBS, kaže da će se tek identifikovati uzroci koji su doveli do ovolike korekcije kapitalne adekvatnosti u Poštanskoj.

- Sigurno je razlog jednim delom preuzimanje toksične aktive banaka, ali videće se da li je i tekuće poslovanje Poštanske takođe doprinelo tome. Bitno je reći da su sve ispitivane banke ostale sa adekvatnošću iznad zakonskog minimuma od 12%, pri čemu Poštanska štedionica i posle korekcije ima adekvatnost koja je viša nego u nekim bankama zvučnih imena. Dakle, rezultati ispitivanja jesu interesantni, ali nisu zabrinjavajući - uverava Nikolić.

Prema njegovim rečima, prosečna korekcija kapitalne adekvatnosti od 1,76% predstavlja "rezultat čak i niži od onog od kojeg smo strahovali". Kada se ta brojka sagleda u kontekstu poslovnog rezultata banaka, proizilazi da će u najgorem slučaju, kako kaže Nikolić, banke pretrpeti trošak jednak godišnjoj dobiti bankarskog sektora Srbije.