Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
ZEC: Berza ovde postoji samo formalno
Komentari
Miodrag Zec (Foto: Mc.rs)
- Nemamo likvidnost berze, da se akcije mogu kupiti i prodati. Dešava se da se unapred dogovaraju transakcije na berzi, a da ona samo služi kao mesto trgovine. Nijedno preduzeće nije kreirano kao novo preduzeće putem berze, a svi koji steknu većinu akcija u nekoj kompaniji beže sa berze - izjavio je Zec.
On dodaje da na domaćoj berzi mali akcionari nisu nimalo zaštićeni, jer onaj koji stekne većinu akcijskog kapitala u nekoj firmi izvlači dobit iz nje za sebe. Takođe, ni velika preduzeća, poput "Telekoma", a ni strane kompanije ovde nisu na berzi.
- Desilo se da imamo berzu koja je samo strašno dobro uhlebljenje za transakcionu elitu, za brokere, dilere, komisije i tako dalje - kaže on i navodi da u principu sve finansijske institucije, a naročito berza kapitala, treba da pruže odgovore na sledeće pitanje: na koji način štednja, koja se kreira kod stanovništva, treba da se transferiše u privredu?
- Berza treba da bude jedan od instrumenata pomoću kojeg optimizujemo na koji način držimo svoju imovinu: da li ćemo imati štedni nalog, da li ćemo imati akcije, obveznice, da li ćemo kupovati nekretnine ili ćemo da se bavimo privatnim biznisom - objašnjava.
Zec dodaje da je berza anglosaksonski izum koji je naročito uspeo u Engleskoj i Americi, pa su i najveće svetske berze danas u Londonu i Njujorku. S druge strane, kontinentalna Evropa nema jako iskustvo sa berzama, tu je značajnije tržište novca, odnosno banke kao finansijeri.
- Srpska tranzicija je sprovođena pod sugestijama MMF-a i Svetske banke i praktično je preuzeta anglosaksonska regulativa. Ideja je bila da se kroz privatizaciju stvori materijal za berzu i da ona tako počne da funkcioniše, odnosno da počne da funkcioniše kapitalizam - kaže.
(Foto: Ivana Vuksa)
- U tome i jeste jedna od tragedija tranzicije – što su institucije pravljene dekretom a nisu izrasle iz prakse. A institucije ne mogu biti napravljene dekretom, to u životu ne funkcioniše - naglašava.
Kaže da sada posebno treba razmisliti o tome na koji način štednja građana treba da teče prema državi koja stalno traži novac, ili prema privredi, investitorima.
- Mislim da treba ići drugim pravcem, da treba omogućiti direktnu komunikaciju građana i države, da ljudi kupuju obveznice države. Zašto bi država terala građane da dolare daju u štednju pod kamatom od 0,5% a onda iste te dolare pozajmljivala od banaka pod kamatom od 4-5% - upozorava Zec.
Info sa lokala:
Novi Sad
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.