Zakon o restituciji usvojiti do izbora - Evropski parlament požuruje Vladu Srbije

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta u najnovijoj Rezoluciji o napretku Srbije ponovo je pozvao srpsku Vladu da usvoji izmene Zakona o restituciji i da omogući da se oduzeta imovina vlasnicima vraća u naturi.

U Mreži za restituciju kažu da očekuju da izmene Zakona budu usvojene pre raspuštanja Skupštine, a istovremeno pozdravljaju inicijativu Vlade Srbije da se usvoji zakon kojim će se obeštetiti žrtve holokausta.

Javna rasprava o novom Zakonu o restituciji završena je pre više od pola godine. Zbog čega se odugovlačilo sa njegovim upućivanjem u Skupštinu, objašnjava koordinator Mreže za restituciju Mile Antić, koji navodi da je u pitanju korist privilegovanih pojedinaca na svim nivoima vlasti, koji su tu imovinu koristili besplatno, te im odgovara odlaganje procesa.

Izmene zakona uticaće na oko 320.000 građana uključenih u proces restitucije.

- Najveći deo tih ljudi ustvari potražuje poljoprivredno zemljište, prosek onoga što se potražuje je mali, od 2 do 4 hektara, što uopšte nije puno. Ukupno to je oko 85 hiljada hektara, neka bude maksimalno i sto hiljada hektara, čuli smo nedavno prilikom usvajanja Izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu da država Srbija ima oko 800.000 hektara poljoprivrednog zemljišta - navodi Antić.

On smatra da uporedo sa Zakonom o restituciji treba usvojiti Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji predviđa da Srbija godišnje na ime obeštećenja izdvaja 950.000 EUR.

- Ovaj generalni Zakon o restituciji ne predviđa nikakav novac, za sada, nego tek na neko odloženo vreme emitovanjem obveznica, ali baš zbog toga što restitucija u naturi donosi novac u budžet, donosi novac lokalnim samoupravama i prihode, zato taj proces treba ubrzati i to je jedan od razloga zašto ta dva procesa treba uraditi paralelno - objašnjava koordinator Mreže za restituciju.

Antić dodaje da je procena Mreže za restituciju da je državu odlaganje tog procesa više od dve decenije koštalo minimum 200.000 EUR godišnje.