Farmaceuti traže iste cene lekova u svim apotekama - Pacijenti zbunjeni, apotekari nezadovoljni

Grupacija apoteka pri Privrednoj komori Srbije (PKS) i Farmaceutska komora podneli su inicijativu da se usvoji propis po kome bi se lekovi koji se izdaju na recept prodavali po istim cenama i u državnim i u privatnim ustanovama. Različiti cenovnici kod pacijenata stvaraju dilemu koji je lek pravi, onaj skuplji ili jeftiniji. U ovakvoj tržišnoj utakmici bez jasnih pravila postoji velika opasnost i od pojave falsifikata, napominje Amila Krstić, predsednica grupacije apoteka pri PKS.

Različitost u cenama predugo traje, a sve na štetu i pacijenata i apotekara. Zato je neophodno što pre utvrditi jedinstvenu, obavezujuću maloprodajnu cenu lekova, što je bio i glavni zaključak konferencije posvećene rešavanju problema i uređenju farmaceutskog tržišta u Srbiji u organizaciji kompanije "Ivančić i sinovi".

– Dok su cene lekova bile znatno više nego sada, u proseku za 30%, nekoliko velikih lanaca apoteka uvelo je popuste i do 16% da bi obezbedili što je moguće bolju poziciju na tržištu. Strukovna udruženja farmaceuta upozoravaju da je sa sadašnjim cenama lekova ta praksa potpuno neodrživa i da se pacijenti s pravom pitaju da li su lekovi koji se prodaju "ispod cene" prošli sve neophodne kontrole. U okruženju, kao i u Evropi cene medikamenata su iste u svim apotekama – dodaje Krstićeva.

Za izjednačavanje cena lekova u svim apotekama zalaže se i Jasminka Bjeletić, direktorka Apoteka "Beograd". Njima bi, takođe, odgovaralo da medikamenti koji se nalaze na takozvanoj negativnoj listi, odnosno koji se kupuju u apoteci, imaju istu cenu i u privatnim i u državnim objektima. Ona naglašava da su Apoteke "Beograd" primenile Uredbu vlade o kriterijumima za formiranje cena lekova sa negativne liste, zbog pokrivanja različitih troškova poslovanja, ali da to nisu učinili i svi privatnici, mada je ceo apotekarski sektor izašao sa zahtevom da imaju "kliznu" maržu.

– Mi moramo da poštujemo sve propise koje mnogi ne primenjuju, ili nemaju obavezu po zakonu. Državni apotekarski sektor, recimo, potpisuje ugovore za lekove koji idu na recept po centralnoj javnoj nabavci, za razliku od privatnog sektora koji kupuje lekove od dobavljača bez postupka javne nabavke. Mi moramo da imamo i zalihe lekova koji se izdaju na recept. Primorani smo da podsećamo dobavljače da poštuju ugovore i rokove isporučivanja medikamenata, a ako slučajno dođe do raskida ugovora zbog neredovne isporuke ili povećanja cena, onda moramo opet da organizujemo postupak nabavke po komplikovanim procedurama koje oduzimaju značajno vreme. Ukoliko se desi da u tom vakuumu slučajno nemamo neki lek, nastaju problemi, jer građani zovu da pitaju kad će ga biti. Od nas se očekuje da uvek i u svakom momentu imamo lek, dok privatnike korisnici ne "prozivaju", pa ispada da je samo njihovo pravo da posluju bez definisanog lagera – ističe Bjeletić.

Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apoteka, naglašava da građani ne smeju da viču na lekare i sav bes iskaljuju na farmaceute, koji nisu krivi zato što je neki lek skuplji u jednoj nego u drugoj apoteci.

– Već 15 godina zalažemo se za ideju o ujednačavanju cene lekova. Neki apotekari se hvale najnižim cenama, a dešava se da iznesu papire, ali ne i robu van granica Srbije, pa da onda dobiju povraćaj PDV-a od 20% i na osnovu toga spuštaju cene lekova – dodaje Rajevac.

Da bi se apotekarska delatnost unapredila i održala, potrebno je da se definiše mreža apoteka u gradu i prigradskim naseljima sa uključivanjem i privatnog sektora, tako što će se odrediti ukupno potreban broj apoteka na nekoj teritoriji, uzimajući u obzir njihovu udaljenost jedne od druge, kao i broj pacijenata koji gravitira.

Povećana potrošnja lekova bez recepta

U Srbiji čak 21% građana je starije od 65 godina, odnosno ima 1.500.000 starijih ljudi, kaže Nada Milovanović-Ivančić, direktorka apoteke "Ivančić i sinovi" i član predsedništva grupacije apoteka pri PKS-u, pa je zato normalno da su naši ljudi bolesniji od drugih nacija.

– Proizvođači se usredsređuju na preparate iz takozvanog otvorenog programa kako bi mogli da prežive. Zbog sve prisutnijeg samolečenja otvara se i potreba da farmaceuti više nego sad moraju da se posvete svakom ko uđe da kupi lek bez recepta. U suprotnom suočićemo se sa ozbiljnim posledicama – pacijent koji zbog problema sa srcem uzima određene preparate ne mora da zna da ne sme paralelno da uzima neke medikamente kada su prehlada i grip u pitanju, jer time može da nanese veliku štetu sebi. Zato je, ističu farmaceuti, u interesu očuvanja zdravlja građana važno aktivirati ogroman potencijal farmaceuta – dodaje Milovanović-Ivančić.

U pripremi zakon o apotekarstvu

Priprema se novi zakon o apotekarstvu, koji se sada nalazi na javnoj raspravi. Zakon bi trebalo da reguliše otvaranje novih apoteka, kako je to regulisano i u Evropi, ali i tačnu evidenciju apoteka i apotekara, kaže magistar farmacije Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore.