Trgovci i proizvođači varaju kupce - Ni dve godine nakon usvajanja pravilnik o deklarisanju hrane se ne primenjuje u potpunosti

Lažna sniženja, sitnim slovima ispisane deklaracije, 100% voćni sokovi sa malim procentom prirodnog soka, čokolade koje su izgubile 10 grama na kilaži, ali ne i na ceni...

Iako je pre više od dve godine usvojen i pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, kojim se tačno određuje šta treba da piše u deklaraciji, potrošači se i dalje svakodnevno susreću sa ovakvim problemima. Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da zloupotreba ima mnogo, ali da bi trebalo 1.000 inspektora da se sve to iskontroliše.

- Mi nemamo kao udruženja potrošača ovlašćenja da možemo da kažnjavamo, samo da upozorimo ili prijavimo zloupotrebu. Dobro je što postoji pravilnik kojim se sve reguliše, ali puna implementacija još nije na snazi - kaže Papović za "Danas".

Jedna od primedbi koje potrošači šalju često odnosi se i na pakovanje hleba od heljde, na kom na prednjoj strani piše da heljdinog brašna ima u količini od 40%, dok se u sastavu s druge strane navodi da je istog tog brašna 26%. Ili primer ulja od tikve, koji se reklamira kao da dolazi sa "banatskih polja". Na deklaraciji se, međutim, jasno vidi da banatska firma samo uvozi ovo ulje, ali se ono proizvodi u Sloveniji.

- Imamo slučaj "Yuhor" pašteta "delicate", guščje, ćureće i pileće. U sastavu svake od njih piše da ima 15% pilećeg i 15% ćurećeg, odnosno guščjeg mesa, ali iako je sastav isti, cene su drugačije 20 do 30 dinara - napominje on.

Da se Pravilnik poštuje, ali samo delimično, za "Danas" tvrdi i predsednik Pokreta potrošača Beograda Predrag Bogosavljević. On kaže da ima proizvođača koji su korektni, ali da ima primera da se ništa iz Pravilnika ne poštuje.

- Mesecima radimo kompletnu analizu primene ovog pravilnika i uskoro ćemo imati rezultate. Činjenica je da se delimično poštuje Pravilnik, kao i to da su neki, kojima je u interesu da se ne poštuju pravila, stvarali sliku o tome da je rok za primenu Pravilnika produžen - kaže Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, najčešći problem su nepotpune deklaracije, odnosno nenavođenje svih sastojaka. - Ne navodi se količina sastojaka, ne vidi se put sirovina, u deklaraciji sastav nije po zastupljenosti sadržaja, pa se u soku voće koje je naslikano nalazi ne na prvom, već na trećem ili četvrtom mestu sastojaka. Problem je često i veličina slova kojom je deklaracija napisana - nabraja Bogosavljević.

Ono što su u Pokretu potrošača primetili jeste i to da se proizvođači često ograđuju uopštenim deklaracijama u slučaju da u proizvodu ima sastojaka koji izazivaju alergiju, pa navode da određenog sastojka "ima u tragovima".

Nepoverenje potrošača potvrđuje donekle i anketa koju je Centar za zaštitu potrošača objavio na svom sajtu, gde gotovo 80 odsto anketiranih kaže da ne veruje da su deklaracije tačne i da odgovaraju svojstvima proizvoda, dok je onih koji veruju u ispravnost manje od dva odsto.

Prema Pravilniku, na pakovanju mora jasno da bude naznačen datum proizvodnje i rok trajanja, zemlja porekla i zemlja uvoza, kao i proizvođač, tačan sastav, energetske, nutritivne vrednosti a deklaracija mora biti ispisana čitkim slovima, većim nego što je to bilo ranije. Svi alergeni moraju biti ispisani drugim oblikom slova i drugom bojom. Deo Pravilnika odnosi se i na ugostitelje, koji su dužni da upozore goste ukoliko porudžbina sadrži sastojke koji mogu izazvati alergiju.