Tekstilnu industriju pritiska teret brojnih nameta - Srpsko tržište preplavljeno kineskom robom

"Mondeks DOO" u dva pogona, u Novom Miloševu i Lovćencu, zapošljava sedamdesetak radnika, uglavnom žena, koje šiju za poznatog kupca, kompaniju "Mozer" iz Salcburga. Nekada snažna tekstilna industrija Srbije sa brojnim firmama spala je na tek nekoliko imena.

Gotovo po pravilu ova preduzeća bave se lon poslovima za poznate inostrane brendove. Međutim, kaže vlasnik "Mondeksa" Bogomir Bojić, sve bi bilo mnogo bolje da nema brojnih parafiskalnih nameta.

- Ja plaćam bar petnaest kojekakvih taksi i nameta. Drugo, ogromna je kamata. Praktično, ne mogu da dobijem nikakvu kreditnu liniju bez najmanje 15%. Ako mi kojim slučajem banka da takozvani dozvoljeni minus onda je kamata i preko 30%. Na sve to i država, u odnosu na domaće firme, favorizuje strane kompanije koje su subvencionisane sa 5-10.000 EUR po radniku – objašnjava Bogomir Bojić.

Srpsko tržište, koje je preplavljeno kineskim proizvodima veoma je nepovoljno za ono malo domaćih proizvođača pune konfekcije sa vlastitim modelima. Još im je teže da domaću marku izvezu na zapadno tržište, pa ono malo što pređe granicu odlazi za Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju, ističe Bojić.

- Pored velikh svetskih brendova kao što je "Moschino", "Valentino", "Dolce & Gabbana", "Mozer" za koga mi radimo, "Benetton", "Gucci"... vrlo teško možete konkurisati na zapadnom tržištu našim modelima. Pri tome naši modeli su opterećeni velikim nametima. I kada je pun proizvod kada izbije nabavnu vrednost osnovnog materijala ne ostane mu mnogo više od tih 400, 500 EUR po radniku – kaže Bojić.

Po mišljenju Bojića, poslednji je čas da se država zainteresuje i za tekstilnu industriju koja bi uz drugačiju fiskalnu politiku ponovo oživela čime bi se otvorilo hiljade novih radnih mesta, i što je još važnije, u manjim sredinama.