Da li se bliži nova ekonomska kriza?

(Foto: Nagy-Bagoly Arpad/shutterstock.com)

Da li je vanredni ekonomski program francuskog predsednika predizborna odluka ili prva linija odbrane od nadiruće krize, ekonomisti nisu sigurni, ali, kažu, ubrizgavanje 2mlrd EUR u francusku ekonomiju nije dovoljno da se išta promeni.

Ekonomista biltena Makroekonomske analize i trendovi Miladin Kovačević kaže da ne može da se otrgne utisku da je to neka vrsta političko-marketinškog šoka koji računa na to da se zapravo skrene pažnja na probleme.

MMF i Svetska banka skreću pažnju na opasnost zbog usporavanje kineske privrede i podizanja kamata u Americi.

Mnogi drugi otvoreno govore o izbijanju nove globalne krize koja, za razliku od one iz 2008, ne dolazi iz finansijskog sektora. Neki savetuju prodaju svih vrednosnih papira osim najsigurnijih – državnih.

Ekonomista Mahmut Bušatlija smatra da insistiranje na prodaji jeste u stvari insistiranje na oživljavanju berzanskog poslovanja na zapadnim berzama, koje su ugrožene situacijom na kineskim i dalekoistočnim berzama jer "Kina vodi računa o svojim interesima i ne brine je mnogo što se to preliva na ostale".

Stručnjaci podsećaju da je razmena u svetu veoma usporena, da se velike zemlje zatvaraju u svojevrsne trgovačke blokove, a rast privreda je usporen. Očekuju da će se višegodišnji tihi rat kursevima centralnih banaka Amerike, Evrope i Kine zameniti ratom kamatama.

- To može napraviti katastrofu prvo u malim siromašnim zemljama. Podizanje baznih kamatnih stopa izaziva migracija kapitala i poskupljuje troškove finansiranja javnih dugova, mi smo tu vrlo izloženi i potencijalno možemo biti jako ugroženi ukoliko kamatne stope na dominantnim tržištima odu jako jako visoko - rekao je Boško Živković iz Ekonomskog instituta.

Ako je za utehu, procena stručnjaka je da na rasplet nećemo dugo čekati, odnosno da ćemo tokom godine biti načisto s tim koliko je poremećaj dubok.