Da li će nam zubari vagati vrednost kuća i stanova?

Ministarstvo finansija sprovelo je javnu raspavu o Nacrtu zakona o uređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti, kojim bi se kod nas ta profesija prvi put uredila.

Tim aktom se predviđaju licence za obavljanje tog posla da bi se izbegle pogrešne procene, do kojih je do sada dolazilo.

U Srbiji, inače, ne postoji nijedan zakon kojim se uređuje profesija procenitelja vrednosti nepokretnosti. Zbog toga se Ministarstvo finansija odlučilo da izradi taj zakon, u kojem bi se našle i direktive Evropske unije o hipotekarnim kreditima koje tačno regulišu pravila vezana za tržište nekretnina.

Za održavanje finansijske stabilnosti i izbegavanje sistemskog rizika tačnost procene vrednosti nepokretne imovine predstavlja značajan faktor. U obrazloženju Nacrta, Ministarstvo finansija ukazuje na to da neprecizna procena vrednosti kolaterala (zajmoprimčeve zaloge) može dovesti do moralnog hazarda pri proceni vrednosti, tedenciji da se kolateral preceni, što dovodi do većeg gubitka u slučaju kašnjenja klijenta u izmirivanju obaveza, ili pak da se potceni, što nanosi štetu onome ko zalaže imovinu zarad dobijanja kredita.

Pošto bi u praksi deo sadašnjih sudskih veštaka preuzeo novu profesiju procenitelja nepokretnosti, Sindikat sudskih veštaka smatra da Nacrt zakona o uređivanju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti nije dobar i da ga treba povući iz procedure. Tako sudski veštak Zdenka Bogataj, koja je uradila više od hiljadu procena vrednosti nepokretnosti, kako za banke, tako i za sudske postupke, smatra da će tim zakonom brojni sudski veštaci s dugogodišnjim iskustvom biti eliminisani.

– Podržavam inicijativu da se procenitelji dodatno edukuju i da sve to bude uređeno, ali sam protiv toga da se sprovodi selekcija, odnosno da nepokretnosti – građevinske objekte mogu procenjivati procenitelji bilo koje struke – kaže Bogataj.

Prema njenim rečima, to bi značilo da će takve procene moći da obavlja svako ko je fakultetski obrazovan, bilo da je stomatološke, poljoprivredne ili neke druge struke. Zato u Sindikatu sudskih veštaka zakon opisuju "kao dobar pokušaj s mnogo propusta" i od Ministarstva finansija traže da se povuče iz dalje procedure.

U Ministarstvu finansija pak tvrde da licence neće izdavati "privatna preduzeća" jer će nakon završene obuke pečat na licencu staviti to ministarstvo. Tamo smatraju da sadašnji sudski veštaci imaju dovoljno vremena da se prilagode novim zahtevima koje zakon predviđa.

Zakonom je ostvaljen period od 18 meseci od dana stupanja na snagu, u kojem će svi sudski veštaci, koji su i do sada radili procenu vrednosti nepokretnosti, moći da nastave da to rade. Da bi po isteku navedenog perioda mogli nastviti procenjivanje nepokretnosti, obavezni su da u okviru navedenog perioda ispune uslove predviđene zakonom za dobijanje poslova licenciranog procenitlja, navode u Ministarstvu finansija.

Tim zakonskim aktom predviđeno je da mišljenje profesionalnog procenitelja nepokretnosti bude validno isključivo kod banaka, ali ne i na sudu. Za dvomesečnu obuku, papir i pečat, budući profesionalni procenitelji će morati da izdvoje od 1.100 do 1.500 EUR.