Kupovina "Luke Bar" jednačina sa više nepoznatih - Stručnjaci podeljeni po pitanju potrebe Srbije za ovom investicijom

Koliko bi Srbiju koštala kupovina "Luke Bar" jednačina je sa više nepoznatih, kažu stručnjaci i dodaju da se pored ekonomskih naziru politički i marketinški motivi za ovu investiciju.

- Srbija sigurno nema pare za to. Svake godine u budžetu imamo minus od najmanje 1 mlrd EUR. Kakva nam je sada železnica, kupovina barske luke bile bi bačene pare. Vozovi od Beograda do Bara putuju po 14 sati, a teretni još duže. Druga važna stvar za ovu priču je dogovor da se pravi i autoput na toj relaciji - kaže za "Radio Slobodna Evropa" ekonomski novinar Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN.

Ekonomisti kažu da je teško reći da li je ostvarljiva ideja o kupovini barske luke, koja je zaživela pre pet godina u vreme ministrovanja Milutina Mrkonjića, koju sada reafirmiše premijer Aleksandar Vučić.

Iako o rentabilnosti ovog posla nema ni govora bez rekonstrukcije železnice, kao i kompletne izgradnje drumskog pravca do Bara, ekonomista Milan Kovačević, koji je svojevremeno bio rukovodilac na izgradnji pruge Beograd-Bar, smatra da ova priča nije sada slučajno dospela u prvi plan.

- Ona u javnosti dobro zvuči. Da se ide na pravcu velikih projekata u Srbiji, da Srbija ima ambiciju da dobro sarađuje sa regionom, da razvija svoju ekonomiju. To je u ovom momentu značajno za promotere te ideje. Makar se ona i ne ostvarila. Koliko košta "Luka Bar", i koliko bi to bila isplativa investicija, teško je sada reći - navodi on za "Radio Slobodna Evropa".

Da li će se naći finansijski partner, zaključuje ocenjuje Milan Kovačević, već je pitanje od milion dolara.

- Naravno da mi za luku ne možemo da izbrojimo keš. Jedino bi mogli da podstaknemo tu ideju i da se neko drugi, u najvećoj meri, uključi sa novcem. Ali i za to je potrebno napraviti bolju računicu. Najviše me brine što kod nas ne postoji pažljiva ekonomska studija pre nego što političari u svoje ruke uzmu krupne projekte i trošenje para - navodi Kovačević za RSE.

Nepoznanice su da li se kupuje cela luka ili pravo na korišćenje, odnosno koncesija, u kavom je stanju ta kompanija, koliki su joj gubici i dugovi, koliko je investicija eventualno potrebno za njenu rekonstrukciju i modernizaciju... "Luka Bar" Srbiji je najpotrebnija zbog "Železare Smederevo" i izvoza "Fiat" automobila iz Kragujevca, kako bi razvila privredu koja inostranstvu uglavnom prodaje sirovine, a ne gotove proizvode.

Pitanje koje bi trebalo realno sagledati, smatra Milan Ćulibrk, je koliko Srbiji treba "Luka Bar".

- Sa izvoznim mogućnostima Srbije, a to je nekih 13 ili 14 mlrd EUR godišnje, kupovina luke je besmislena. Ukoliko se možda planira da "Luka Bar" bude centar gde će stizati brodovi sa robom iz sveta i za, recimo, Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku, to bi onda bilo nešto drugo. Pogotovu sada u kontekstu izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte. To bi onda imalo smisla - kaže on.

Ideja srpskog premijera da Srbija kupi "Luku Bar" nije nimalo nova. Ovo pitanje bilo je na stolu još 2010. godine kada je ministar za kapitalne investicije bio Milutin Mrkonjić.

Bivši ministar za "Sputnjik" kaže da je taj projekat od strateškog značaja za Srbiju. Međutim, smatra Mrkonjić, Srbija ne bi trebalo finansijski da se opterećuje, već da napravi ambijent kako bi to učinili partneri, odnosno veliki tržišni igrači koji u tom poslu imaju najveći interes.

Srbija bi, prema njegovim rečima, trebalo da putem ruskog kredita revitalizuje prugu od Beograda ka Baru, budući da je Crna Gora to već počela da radi, kao i da reformiše srpsku železnicu kako bi se izdavale licence privatnicima da samostalno prevoze robu, jer će upravo to dodatno uticati na porast interesovanja srpskih privrednika da direktno učestvuju u kupovini udela "Luke Bar".

Mrkonjić dodaje da bi cela investicija doprinela da se smanji cena transporta robe koja bi potom postala daleko konkurentnija na inostranim tržištima.

Ima i onih koji misle da ova ideja nije isplativa, s obzirom na to da bi revitalizacija celokupne saobraćajne infrastrukture koštala previše, dok Srbija zauzvrat ne bi ništa dobila.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za "Sputnjik" kaže da "Luku Bar" mogu da koriste naše kompanije nezavisno od toga da li je u srpskom vlasništvu, kao što se trenutno koriste i druge luke, poput onih u Solunu, Konstanci i Rijeci.

- To samo znači da pojedinci žele da se bavi krupnim biznisom, iako je Srbija dokazala da je u tome veoma očajna. Kupovina "Luke Bar" bi predstavljala kolosalno bacanje para poreskih obveznika koje ničemu ne služi. To bi, zatim, prouzrokovalo dodatno trošenje sredstava na izgradnju auto-puta i obnovu pruge do Luke, koja nema ni dovoljnu dubinu za velike brodove, što je ograničava za ozbiljnije komercijalne poslove - kaže on.

Urednik portala "Makroekonomija" Miroslav Zdravković takođe misli da ulaganje u "Luku Bar" nema smisla, s obzirom na trenutna geopolitička dešavanja. On smatra da ta sredstva treba uložiti u dokapitalizaciju domaćih trgovinskih lanaca, poput "Disa" i "Univerexporta", kako bi ulagali u Rusiju otvarajući prodajne objekte, što bi donelo ogromnu i dugoročnu korist srpskoj privredi.