Stambeni krediti znatno povoljniji nego pre - Dugoročna nesigurnost drži klijente van banaka

Jedna od značajnijih investicija u životu je kupovina stana ili kuće. A ko ima makar i malo mogućnosti da podigne stambeni kredit, dočekao je svojih pet minuta - ne samo da su cene kvadrata pale već su i uslovi komercijalnih zajmova veoma povoljni, slično većini zemalja EU. Prvi put se pominju specijalni zajmovi namenjeni građanima s niskim primanjima, koji do nas stižu preko EFSE fondacije.

O tome koliko bi građanima koji su proveli godine, a često i decenije, kao podstanari ili u zajedničkim stanovima značio svoj krov nad glavom ne treba trošiti reči.

Porast broja stambenih kredita i te kako bi dobrodošao i građevinarima, koji od početka krize teško dolaze do posla, a i bankama. Kreditna aktivnost u sektoru stanovništva već poduže stagnira ili beleži blagi pad, govore podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Prošlog meseca suma stambenih kredita zaustavila se na svoti od 373,62 milijarde dinara, a to je tek 2% više nego lane.

U Srbiji se sada otplaćuje 101.000 tih kredita Prošle godine bilo ih je 98.000. Stambeni krediti počeli su kod nas da stagniraju pre šest godina. Po podacima Biroa, u 2006. godini kod nas je bilo 25.000 tih zajmova, već 2008. bilo ih je 49.000, a sledeće, 2009, beležimo priličan rast – na 71.000. Otada se porast broj zajmova za jednu godinu meri hiljadama. Tako je 2010. godine bilo 75.700 kredita, a naredne okruglo 85.000. Najmanji rast zabeležen je između 2012. i 2103 - 93.000, odnosno 94.000. Prošle, 2014, bilo je 98.000 stambenih kredita.

O čemu danas treba da vodi računa građanin koji ima uslove i razmišlja o podizanju kredita?

– Cene nekretnina su znatno niže nego pre nekoliko godina – kaže ekonomski stručnjak Vladimir Medan s Beogradske bankarske akademije i dodaje da su kamate koje banke zaračunavaju kod nas kao i u većini zemalja Evropske unije i u okruženju.

- Jedina dilema koju budući kupci treba da razjasne odnosi se na kamatu, odnosno da li se odlučiti za varijabilnu ili fiksnu stopu. U drugom slučaju je ona stalna od prve do poslednje rate, a u prvom je vezana za euribor. Ta stopa je godinama bila na nuli, a sada je čak i u malom minusu. Međutim, građani koji podižu stambeni kredit treba da imaju na umu da je to obaveza koju će otplaćivati 20-30 godina. Pri tom, treba da uzmu u obzir da je američki FED nedavno povećao svoju stopu. Evropska centralna banka to nije učinila i najavljuje da neće, ali to su najave na kraći rok. Ako FED nastavi da povećava svoju stopu, izvesno je da će i centralna banka EU to učiniti za evro. No, sada je nemoguće reći hoće li to biti za godinu, dve ili deset. Građani koji podižu zajam sada treba da imaju na umu da kamata lako može početi da raste - kaže on.

Dinarskih stambenih kredita kod nas nema pa je onaj indeksiran u evrima jedina varijanta. Kamate od 5% su uobičajene.

U ovom trenutku posao i bankama i građanima kvari nesigurnost. Klijent koji danas uzme kredit sutra lako može ostati bez posla, čak i ako radi u državnoj administraciji ili javnim preduzećima. Zato je izvesno da će banke sve više gledati bonitet firme u kojoj klijent radi i njegovo zanimanje, odnosno koliko se ta struka traži na tržištu rada.