Zarada građana na državnim obveznicama 2,5-4,5%

Građanima se isplati da ulažu u državne obveznice budući da su na tim hartijama od vrednosti u prvim nedeljama trgovanja na Beogradskoj berzi mogli da zarade oko 4,5 odsto za dinarske i 2,5 odsto za hartije u evrima.

Broker Branislav Jorgić rekao je u izjavi Tanjugu da je to vid štednje, i to isplativiji, budući da su, kako je rekao, prosečne kamate na štednju u ovoj godini daleko niže.

Naime, kamate na štednju su se u nekim bankama kretale od oko četiri odsto godišnje na dinare, i manje od jedan odsto na evre.

Prinos na državne obveznice zavisi od roka dospeća i valute, objašnjava Jorgić, a kreće se od 2-4 odsto za evro i od 3-6 odsto na dinare, u zavisnosti od roka dospeća, sve na godišnjem nivou.

- Za konkretnu odluku, dobro bi bilo da se građani obrate brokerima, kao specijalistima koji bi im dali i savete šta je najpovoljnije za njih. Recimo, kad kupuju obveznice u evrima ili dinarima, nema poreza na kapitalnu dobit, dok se štednja u devizama oporezuje - navodi vlasnik brokerske kuće "Jorgić broker".

Jorgić navodi da postoje dve vrste dužničkih hartija - vlasničke i dužničke. Vlasničke su akcije, koje nose sa sobom i rizik poslovanja konkretne firme i opšteg ambijenta.

- Ko je spreman da ulaže u akcije, morao bi da bude spreman i da podnese taj rizik, kao i gubitak dela glavnice ako stvari krenu u pogrešnom smeru - kaže Jorgić.

On dodaje da bi u akcije, recimo, građani mogli da ulažu samo višak novca koji im u dužem periodu neće biti poteban.

Druga vrsta hartija, objašnjava on, jesu one dužničke - korporativne, municipalne i državne obveznice, odnosno dužničke hartije koje izdaju preduzeća, opštine i država.

Od ove tri vrste najpopularnije su državne hartije, a građani koji žele da ih kupe ne mogu to da učine direktno na berzi, već moraju da angažuju brokera.

Konkretna procedura i troškovi i pravila su takva da je u startu potrebno imati oko 5.000 evra za kupovinu hartija iz primarne emisije, ili 50.000 dinara za obveznice u dinarima. To je kad Republika Srbija prvi put ponudi obveznice na prodaju.

Tu bi trebalo računati na trošak berze od 0,1 odsto, zatim proviziju Centralnog registra hartija od vrednosti od 0,1 odsto kao i uslugu brokera koja varira od 0,1 do oko jedan odsto.