Srpski "AgroDrone" razvija poljoprivredu budućnosti - Upotrebom dronova do efikasnije proizvodnje

Časopis "Fortune" je 2015. nazvao godinom uspona dronova u poljoprivredi, zato što su izmene u jednom aktu američke administracije za vazduhoplovstvo omogućile legalno letenje dronova u komercijalne svrhe, otvorivši poljoprivrednicima mogućnost korišćenja letelica na gazdinstvima, a firmama priliku da testiraju biznis modele za pružanje usluga dronom.

Iako su dronovi u srpski mejnstrim ove godine ušli na velika vrata obojeni političkim skandalima, nešto mnogo vrednije pažnje dešava se u garaži jednog inženjera iz Beograda. Ivan Petruševski, preduzetnik, polaznik "Startap Akademije 4" i student na poslednjoj godini doktorskih studija na ETF-u razvija svoje dronove za analizu i tretiranje poljoprivrednih polja u Srbiji i šire.

- Poslednje tri godine sakupljao sam hrabrost da napustim posao na kom sam bio devet godina i da se posvetim ovom projektu. Pokušavao sam da razrađujem ideju dok sam bio zaposlen, ali nije išlo po planu, jer zahteva mnogo vremena. Kada je moje opšte stanje nezadovoljstva prevagnulo, rešio sam da dam otkaz i potpuno se posvetim razvoju ideje primene drona, koji je rezultat doktorskih studija na ETF-u - kaže Petruševski.

Dron u poljoprivredi je čvorište IoT platforme, a uređaj kroz "remote sensing", merenje atmosferskih uslova, prikupljanje podataka sa mernih stanica omogućava poljoprivrednicima da dobiju podatke o stanju useva u realnom vremenu i mnogo pre nego što se oboljenje biljke proširi na veću površinu ili pretrpe posledice usled nepovoljnih uslova.

Proizvesti više sa manje ulaganja

Prvi korak kod upotrebe mašine je određivanje plana letenja i izrada NDVI mape (normal difference vegetation index) – ovo znači da dron autonomnim letom, bez potrebe da njime neko upravlja sa zemlje, u tačno definisanim pozicijama uzima slike u vidljivom i infra-red spektru i na osnovu analiza i izračunatog NDV indeksa određuje se nivo fotosinteze biljke. Kada se ustanove kritična polja tamo se ponovo šalje dron, koji sada leti mnogo niže i pravi kvalitetne fotografije biljke.

U narednom koraku radi se uzorkovanje i određivanje kvaliteta zemljišta, kao i merenje atmosferskih parametara ne bi li se ustanovili uslovi koji vode do problema. Pored ovoga moguće je prebrojavanje biljaka i stabala, što može da pomogne pri određivanju optimalne pokrivenosti polja, detekcija problema sa navodnjavanjem ili pojave štetočina, provera međa parcela, kao i nadzor u cilju obezbeđivanja od nedozvoljenog upada na posed.

Ovi podaci se, potom, prezentuju tehničkom licu – agronomu, recimo, koje ukaže na nužne promene kako bi se poboljšala situacija na polju i na ovaj način detektuje probleme pre nego što su vidljivi golim okom – stres na biljci se primeti pre nego što ona klone.

- Tako se detektuju lokalni problemi dok još ne stignu da se prošire. Na primer, ako je potrebno tretirati biljne bolesti možete prskati lokalizovano, jedan deo, bez potrebe tretiranja čitavog polja. Ovako se štedi novac, ali još bitniji resurs koji se štedi je vreme. Problemi se detektuju dok su još u nastanku što smanjuje vreme reakcije.

Dron u jednom letu od 40 minuta pokriva 115 hektara, nakon čega je jednostavnom zamenom baterije spreman za naredni let. Proces punjenja baterije traje od jednog do tri sata – za to vreme koriste se rezervne.

Ono što je takođe zanimljivo jeste da je kao čvorište IoT sistema dron responsivan korisnikovim ostalim uređajima – mobilnom telefonu, laptopu i tabletu. Tako se aktivacija drona vrši preko mobilnog telefona, a praćenje i sakupljeni podaci dostupni su na pregled tokom celog procesa.

Prilike na srpskom tržištu postoje, ali fali znanja

Ivan kaže da su odgovori koje je dobio tokom dosadašnjeg ispitivanja tržišta bili mešani – dok su pojedine velike firme na domaćem tržištu već iskazale interesovanje za njegov proizvod, agronomi su često ideju dočekali kao pretnju.

- Stekao sam utisak da, pošto to nije njihovo gazdinstvo, pružaju otpor, jer veruju da ih mašina može zameniti. Ovo nije istina – ona samo treba da im pomogne da znanje usredsrede na oblasti koje su pod problemom, a ne da gube vreme obilazeći cele površine. Još jedan izgovor im je da "na oko" vide problem, ali sa dronom mogu da vide i pre nego što oko vidi.

Razvojem proizvoda Ivan se intenzivno bavi nekoliko meseci, a razvoj je do sada uključivao razradu tri iteracije, u koje je uložio svoju ušteđevinu. Proizvod planira da na tržištu ponudi velikim poljoprivrednim gazdinstvima u obliku kompleta usluga, a još uvek ne želi da spekuliše o ceni po kojoj će je pružati.

Iako saznajemo da postoji nekoliko firmi koje se u Srbiji bave pružanjem usluga dronovima, ovde se radi o domaćem rešenju, koje će i sa hardverske strane moći da se takmiči sa stranim proizvodima.

Ivan je na dobrom putu da uđe u industriju dronova u pravom trenutku. Prema istraživanjima BI Intelligence, najveći porast upotrebe dronova u narednih pet godina biće u sferi komercijalnih usluga i dostići će rast od čak 19%, sa vrednošću od skoro 13 mlrd USD.