Nemačke lekcije iz bioenergetike - Nema neiskorišćenog đubreta iz prirode

Od kada je odlučila da 2022. godine zatvori sve nuklearane elektrane, Nemačka se okrenula energiji sunca, vode, vetra, biomase. U poslednjoj deceniji osnovana su 82 bioenergetska sela. Trećina je u pokrajini Baden Virtemberg.

U bioenergetskom selu Ersingen nema neiskorišćenog đubreta iz prirode. Granje, lišće, stajnjak, sve se pretvara u električnu i toplotnu energiju.

- Od poljoprivrednika koji ima 250 krava uzimamo stajnjak koji mešamo sa otpadom sa zelenih površina i tako proizvodimo biogas. Uz pomoć njega proizvodi se dva do dva i po miliona kilovat-časova struje što odgovara potrebama oko 700 domaćinstava - objašnjava gradonačelnik Ersingena Udo Klajner.

Oto Vajtman iz bioenergetskog sela Ultermasholderbah kaže da su krajnji računi koje dobijaju potrošači manji nego ranije. - Napravili smo kompleksan sistem računanja potrošnje koji je dobar i za male i za velike potrošače - ističe Vajtman.

Svako selo kao energent koristi ono čega najviše ima. Osim drvne sečke, stajnjaka i kukuruza, bioenergetsko selo Zibenajh, za proizvodnju struje i toplotne energije koristi i miskantus. To je japanska trska koja se jednom sadi, a žanje 25 godina. Zemljište na kojem raste nije potrebno dodatno tretirati ni đubriti.

Sa prednostima bioenergetskih sela upoznali su se i predstavnici opština Pirot, Zrenjanin, Arilje i Ivanjica u okviru projekta koji podržava nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju, a sprovodi organizacija GIZ. - Mi smo uradili studiju izvodljivosti, takođe je urađen i projekat kotlarnice na biomasu odnosno na sečku i na ostatke pošto se gaji malina - kaže predsednik opštine Arilje Milan Nikolić.

Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina, ističe ekonomski značaj. - Pored zaštite životne sredine, svakako ekonomski razlog je da obezbedimo jeftiniji energent, ali prvenstveno da ovaj energent proizvodimo na našoj teritoriji, nema uvoza sredstava i sav novac ostaje u našoj zemlji - kaže Radišić.

Juta Lik iz nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, klimatsku zaštitu i energetski sektor smatra da bi Srbija posebno u ruralnim sredinama trebalo da razmišlja o korišćenju obnovljivih izvora enregije. Objašnjava da se na taj način stvaraju nova radna mesta, sigurno i nezavisno snabdevanje energijom, ali se i čuva životna sredina.

U Nemačkoj će prefiks bioenergetsko dobiti još 33 sela. Postojeća, pokrajina je podržala sa po 200.000 EUR. Država je subvencionisala do 40% investicionih troškova. Trećina novca stigla je iz zadruga, a ostatak kroz kredite.