Grad ustupa imanje kraljevačkom zatvoru - Osuđenici obrađuju zemlju i proizvode hranu

Nisu političari baš spremni da podržavaju obnovu i proširenje zatvora, da po tome budu zapamćeni i trpe provokacije kako za sebe spremaju budući smeštaj. U takvim šalama kao da ima i istine, bar što se tiče Okružnog zatvora u Kraljevu, pa obnova i poboljšanje uslova za zatvorenike ranije nije baš nailazila na veliku podršku lokalne vlasti. Tako je pomenuti zatvor jedan od retkih koji nema svoju ekonomiju, a državne zemlje na ovom području ima na stotine hektara, uglavnom napuštene i zaparložene.

Posebna komisija, kako doznajemo od Novice Gagovića, pomoćnika gradonačelnika za oblast poljoprivrede, prvi put je evidentirala 2.834 hektara zemlje i oko 600 hektara šume u vlasništvu države. Zato je pokrenuta i aktivnost ustupanja takvog zemljišta na korišćenje, pa će se među budućim korisnicima naći i kraljevački zatvor. Trebalo bi da se oko pet hektara, plodnih oranica pokraj Zapadne Morave, na duži rok bez naknade ustupi ovoj ustanovi. To nam je potvrdio i Tomislav Ilić, gradonačelnik Kraljeva, dodajući da će buduća zatvorska ekonomija smanjiti troškove države, obezbediti opstanak ove ustanove u Kraljevu, a biće otvoreno i nekoliko novih radnih mesta.

– Tačno je da za ovu nameru i ulaganje imamo podršku grada, a ponajviše direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde. Nije u pitanju samo to što će ovo napušteno i zaparloženo zemljište biti obrađivano, već se na ovaj način uspešnije ostvaruje svrha kažnjavanja, tj. resocijalizacija i reintegracija osuđenih u društvo. Oni će tamo biti obučavani za poslove u ratarstvu i stočarstvu, a pored proizvodnje hrane za potrebe zatvora višak proizvoda biće ponuđen tržištu. Od tog novca pribavljali bi mehanizaciju i ulagali u poboljšanje uslova za boravak zatvorenika – ističe Draško Veljković, upravnik Okružnog zatvora u Kraljevu.

Inače, sagovornik "Politike" predočava da državu jedan zatvorenik u pomenutom zatvoru košta oko 15 EUR dnevno. Istina, tu se priprema hrana, postoji kuhinja i pekara, pa zatvorenici bar delimično smanjuju troškove i mogu da nauče ova dva zanata tokom izdržavanja kazne. Ali, zbog sve teže ekonomske situacije, gotovo da nema zahteva za angažovanje osuđenih u proizvodnim preduzećima. Zato se rado izlazi u susret učešću zatvorenika u raznim humanitarnim akcijama poput saradnje sa "Srbijašumama" u pošumljavanju goleti, pomoći u obnovi kraljevačke bolnice... Jer, kako ističe upravnik Veljković, pogrešno je shvatanje i nije svrha kažnjavanja da se kazna samo odleži.

U ovom zatvoru mesta ima za oko stotinu osuđenih lica, računajući one u istrazi i pravosnažno osuđene do godinu dana, a godišnje pristigne oko dve stotine privremenih stanara ove ustanove. Najveća je nevolja pronaći mesto, uz poštovanje svih standarda, pred zimu pošto se osuđenici snalaze u nameri da kaznu izdrže u zimskom periodu. Neko zbog toga što preko leta ima više posla, a sve je više onih koji tu nalaze i besplatan smeštaj i ishranu u vreme hladnih zimskih meseci. Pomenuti broj zatvorenika bio bi zasigurno manji da nije sve više osuđenih koji nemaju novca da plate prekršajne novčane kazne poput onih za saobraćajne prekršaje, remećenje javnog reda i mira, bespravan lov i ribolov... Njima se novčane kazne zamenjuju zatvorom prema pravilu dan za hiljadu dinara kazne. Tako kad se sračunaju zatvorski troškovi i cena zatvorskog dana opet je država na gubitku.

Kao što i upravnik Veljković reče, cilj kažnjavanja nije da zatvorenik kaznu provede u neradu već da "revidira" ponašanje i stekne novo iskustvo, pa je zatvorska ekonomija pravo rešenje. U tome sada zatvorska uprava ima podršku i nadležnog ministarstva, ali i aktuelnih lokalnih političara.