Otvoreno nebo nad Crnom Gorom - radarski sistem, zbog kratkog vremena za koje avioni prelete ovu republiku, isplatio bi se tek za 102 godine

Crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar ocenio je juče (5. oktobar 2007. godine) da usvajanje zakona o zajedničkom evropskom nebu u Crnoj Gori neće štetiti nacionalnom avioprevozniku "Montenegro Airlines", jer će se tako za njegove avione otvoriti veliki prostor.

- Ono što "Montenegro Airlines" može izgubiti na linijama prema Crnoj Gori, dobiće otvaranjem velikog prostora i svojim avionima moći će da leti na čitavoj teritoriji EU i zemalja koje usvoje taj zakon - izjavio je Lompar.

Menadžment "Montenegro Airlines" zatražio je prošle sedmice odlaganje ratifikacije takozvanog horizontalnog sporazuma, kojim bi se proširila evropska "open sky" politika na Crnu Goru, a kako bi se zaštitili interesi nacionalne kompanije.

Politika otvorenog neba omogućava svim aviokompanijama EU da jednako lete bilo kuda na njenoj teritoriji, a takav sporazum ponuđen je i zemljama jugoistočne Evrope, koje su u procesu približavanja i pridruživanja EU.

Predlog zakona o ratifikaciji multilateralnog sporazuma između EU, Crne Gore, Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Islanda, Norveške, Rumunije, Srbije i Misije UN na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog vazduhoplovnog područja naći će se u utorak pred poslanicima crnogorskog parlamenta.

Lompar je objasnio da u okvoru "open sky" politike postoje 2 ugovora - horizontalni, koji definiše komercijalne odnose između prevoznika i država članica EU i multilateralni koji se odnose na standarde i principe vezane za sigurnost i bezbednost i standar usluga koje se nude.

Vlada je juče usvojila odluku o visini rutnih naknada za prelete preko Crne Gore, koja iznosi 39,96 EUR po preletu, a procenjeno je da će Uprava civilnog vazduhoplovstva od tih naknada ove godine zaraditi 900.000 EUR i pokriti 43% njenih troškova.

Lompar je naglasio da je rutna naknada za visoke prelete uslovljena posedovanjem određenih radarskih sistema koje Crna Gora nema, tako da ona mora da se ugovara sa drugim kontrolama leta.

Procene Vlade, kako je kazao, ukazuju da ako bi Crna Gora nabavila radarski sistem, instalirala ga i povezala sa okruženjem, zbog kratkog vremena za koje avioni prelete njenu teritoriju, to bila investicija koja bi se isplatila tek za 102 godine.