"Šljivka" čeka priznanje Evrope - u trci za brendom nalaze se i rakija od grožđa, lincura, travarica i klekovača, kao i vino "bermet"

Da li će "srpska šljivovica" biti zvanično priznata kao naš prvi brend znaće se tek za koji dan, kada na adresu Ministarstva poljoprivrede stigne odgovor iz Evropske unije. U Ministarstvu su rekli da očekuju pozitivan ishod nedavnih pregovora.

Prema rečima Dušana Katića, zaduženog za odnose sa javnošću u ovom Ministarstvu, na sastanku koji je sa predstavnicima EU održan 25. i 26. septembra, naši državni zvaničnici su učinili sve da izdejstvuju povoljnu odluku, jer su nas neke države preduhitrile u brendiranju.

– Prvo smo goste dokumentacijom uveravali da je šljivovica zaista srpsko piće i da se u ovoj zemlji pravi još od 1868. godine. Naš predlog je bio, pošto su je zaštitili u još nekim državama, da našu rakiju nazovemo "srpska šljivovica". To je prihvaćeno, a predstavnici Ekonomske komisije EU su nam objasnili da će svi ostali proizvođači ovog alkoholnog pića morati ispred imena "šljivovica" da dodaju i geografsku odrednicu. Tako će se, primera radi, u Češkoj ova rakija zvati "češka šljivovica" – objasnio je Katić i dodao da će, ukoliko evropski zvaničnici usvoje naše predloge, samo Srbija moći da izvozi ovo piće pod tim imenom.

Sastanak je, inače, održan u skladu sa petom rundom pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU, a prema Katićevim rečima, tih dana nije raspravljano samo o priznavanju šljivovice kao zvanične srpske robne marke. U kategoriji rakija od grožđa naši predstavnici su zatražili i priznavanje lozovače i komovice.

– Tako smo, u skladu sa pravilima Evropske unije, predložili nazive, "lozovača iz Pomoravlja", zatim vršačka, timočka i smederevska lozovača. Zatražili smo i priznavanje župske i jastrebačke komovice. Od ostalih pića, na listi su se našli i "šumadijski čaj", lincura iz Šumadije, pirotska lincura, travarica sa Homolja, travarica iz Toplice i klekovača iz Bajine Bašte – kazao je Katić i dodao da su postigli dogovor i o registraciji vinjaka.

Naime, utanačeno je da se ispred ovog alkoholnog pića nađe prefiks "srpski", ali da se prethodno postigne dogovor sa Francuskom oko priznavanja konjaka kao njihovog nacionalnog pića.

Inače, i karlovačko vino "bermet" je u trci za brendiranje. Međutim, ovde se bitka za priznavanje još vodi na domaćem terenu. Prema rečima Darka Jakšića, načelnika Odeljenja za vinarstvo i vinogradarstvo u Ministarstvu poljoprivrede, ideja je da se piće koje se pilo i na čuvenom brodu "Titanik" prizna kao brend.

– Tajnu pravljenja ovog napitka znaju samo u manastirima na Fruškoj gori. Poznato je da se pravi od 20 vrsta trava i nekoliko vrsta crnog grožđa. Nedavno je dvadesetak proizvođača sa Fruške gore osnovalo zadrugu i sada zajednički nastupaju pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Uradili su elaborat za geografsku kontrolu i predali ga ministarstvu. Poenta je da će ovo vino moći da se proizvodi samo u sremskom regionu i da niko drugi u Srbiji neće moći da ga pravi – objasnio je Jakšić i dodao da će tek onda zahtev za priznavanje biti upućen predstavnicima Evropske unije i da će se o njemu raspravljati u okviru Protokola o vinu.

Stručnjaci iz ovog Ministarstva trenutno pripremaju dokumentaciju i za priznavanje nekih prehrambenih proizvoda. Nije isključeno da će i u toj oblasti pronaći neki kompromis. Podsećanja radi, "kajmak" i "ajvar" Slovenci su već zaštitili kao svoje nacionalne brendove.

(napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "POLITIKA" 3. oktobra 2007. godine)