Otpad iz Beograda privlačan za 60 svetskih kompanija

Upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema s kojima se suočava Srbija, a posebno u Beogradu koji ima najveću i najneuređeniju deponiju u Evropi. Da se tu nešto menja pokazuje i činjenica da je sve više gradova u Srbiji koji imaju projekte održivog razvoja.

Ovi projekti podrazumevaju razvoj privrede bez štetnog uticaja na životnu sredinu i korišćenje obnovljivih izvora energije. Samo Beograd će za sanaciju deponije u Vinči i izgradnju pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda uložiti skoro milijardu evra.

Lokalni plan upravljanja otpadom u Beogradu predviđa da se do 2021. godine uspostavi održivi sistem upravljanja otpadom i to po sistemu javno-privatnog partnerstva. Za beogradski otpad zainteresovano je čak 60 kompanija iz celog sveta.

- Sada je izabrno pet najvećih kompanija prema uslovima koje smo mi postavili. To su kompanije iz Grčke, Francuske, Nemačke. Krajem sledeće godine već očekujemo da se krene u investiciju od preko 250 mil EUR - kaže Goran Trivan iz Sekretarijata za životnu sredinu Beograda.

Plan je da se do 2020. godine trajno reši problem kanalizacije i otpadnih voda i izgradi Interceptor i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

- To postrojenje zadovoljava standarde izlaska prečišćenih voda u Dunav. To će biti Veliko Selo. Direkcija već vrši eksproprijaciju zemljišta veličine 40 hektara - kaže Petar Cekić iz Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Svaki građanin Srbije godišnje baci 350 kilograma otpada. Reciklira se svega 15%, a ostalo završava na deponijama. Većina fabrika za reciklažu radi sa 60% kapaciteta jer nemaju dovoljno sirovina, a pet ambalaža se izvozi.

- Mi imamo dovoljno otpada ali nerazvijeno sakupljanje. Dodatni problem pored sakupljanja je što dozvoljavamo da nam sirovine odlaze kao neprerađeni otpad u inostranstvo - kaže Ana Petrović Vukićević iz Udruženje reciklera Srbije.

U resornom ministarstvu kažu da je održivi razvoj prilika zemljama u tranziciji da kroz vid zelene ekonomije polako izađu iz krize.

- Jedna stvar je bogata zemlja koja se održivo razvija da bi očuvala svoje resurse a troši tuđe. Druga stvar je zemlja u tranziciji koja nema dovoljno sredstava da koristi tuđe resurse i mora da se bavi obnovljivim izvorima energije i onome što se nalazi oko nas - kaže Aleksandar Vesić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U organizaciji Centralnoevropskog foruma za razvoj, 168 gradova i opština predstavili su 970 projekata u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora i zaštite životne sredine koji se realizuju kroz javno privatno partnerstvo.

- CEDEF je tu da im preko kompanija koje smo mi nazvali premijer liga, društveno odgovorne kompanije, nosioci naprednih tehnologija koji su lideri u svojoj oblasti, i koje su spremne da putem javno privatnog partnerstva te projekte direktno sa gradovima realizuju - kaže Jovanka Arsić Karišić iz CEDEF-a.

Liderima održivog razvoja proglašena su 64 grada, zbog projekata koji najviše utiču na poboljšanje života njihovih građana.