Žene u Srbiji zarađuju 11% manje od muškaraca

Ako bi muškarci prestali sa radom devetog novembra oni bi do tog datuma već zaradili svoja godišnja primanja. Ako budu nastavili da rade do 31. decembra njihova plata biće veća za 14% u odnosu na platu žena, ističu predstavnice "Favset" organizacije iz Velike Britanije koja lobira za prava žena. One skreću pažnju na činjenicu da je u Britaniji jaz u zaradama između žena i muškaraca i dalje visok – 14,2%i dodaju da će biti potrebno čak 54 godine da se ta razlika u zaradama – izbriše.

Procene Svetskog ekonomskog foruma su još pesimističnije: oni procenjuju da će biti potrebno 118 godina da se na globalnom nivou izjednače plate muškaraca i žena. U ovogodišnjem izveštaju o ravnopravnosti polova, kojim je obuhvaćeno 145 zemalja, ističe se da žene danas zarađuju onoliko koliko su muškarci zarađivali 2006, odnosno 10.400 EUR godišnje, u poređenju sa "muških" 19.400 EUR.

Na vrhu liste zemalja s najmanjom razlikom u platama su Island, Norveška, Finska i Švedska. Na petom mestu je Irska, a među zemljama bivše Jugoslavije najbolje je plasirana Slovenija – na visokom devetom mestu.

Rezultati studije "Jaz u zaradama između žena i muškaraca", koju je sprovela Fondacija za razvoj ekonomske nauke, pokazuju da zaposlene žene u Srbiji zarađuju 11% manje od muškaraca. Upoređivanjem zarada žena i muškaraca istog obrazovanja, radnog iskustva i zanimanja, autori ove studije došli su do zaključka da bi žene u Srbiji morale da rade dodatnih 40 dana godišnje da bi zaradile koliko i muškarci sa istim karakteristikama na tržištu rada.

I kada odu u penziju žene su u nepovoljnijem položaju – njihove najviše penzije su između 30.000 i 36.000 dinara i u tom rasponu je 21% penzionerki, dok 58% muškaraca prima penzije između 33.000 i 39.000 dinara.

Dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka, koja je dobar poznavalac rodno senzitivnog zakonodavstva, kaže da ne čudi podatak da su žene u Srbiji u proseku 11% plaćene manje u odnosu na muškarce.

- Žene čine većinsku radnu snagu u manje plaćenim profesijama – zdravstvu, prosveti, u oblasti socijalnog rada, tekstilnoj industriji, ugostiteljstvu i u tzv. pomažućim profesijama. Osim toga, žene su po pravilu na manje plaćenim pozicijama u odnosu na svoje obrazovanje. I kada su u pitanju slabije plaćene profesije, muškarci se nalaze na šefovskim pozicijama. U ugostiteljstvu je, primera radi, muškarac po pravilu šef sale, a žena – konobarica. Ženski dinar je uvek manji od muškog dinara - zaključuje dr Zorica Mršević.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku koji su publikovani u knjizi "Žene i muškarci u Srbiji 2014. godine" veoma ilustrativno potkrepljuju zapažanja naše sagovornice i svedoče da su žene, gotovo u svim sektorima, manje plaćene od muškaraca za isti posao. Najveća razlika je u finansijskom sektoru i delatnostima osiguranja u kojima plata žena, za isti posao, iznosi 91.144 dinara, a plata muškaraca – 120.518 dinara. Paradoksalno je da je čak i u sektoru zdravstva i socijalne zaštite, u kojem žene čine većinu zaposlenih, plata žene u proseku manja za 15.463 dinara u odnosu na zaradu muškarca. U sektoru trgovine na veliko i malo platni jaz je oko 20.000 dinara – na štetu žena.

Platni jaz predstavlja razliku između prosečne bruto zarade po času rada koju primaju žene i prosečne bruto zarade po času rada koju primaju muškarci.

Dr Mršević ističe da platni jaz ne znači nužno da na istom radnom mestu žena zarađuje manje od muškaraca, već da u istoj kategoriji zanimanja ona zarađuje manje.

- Ako posmatrate celu kategoriju profesora ili lekara, žena i muškaraca, starosti od 30 do 50 godina, shvatićete da oni imaju isto obrazovanje, istu dužinu radnog staža i različite plate. Zbog čega? Muškarci su češće na rukovodećim položajima, češće su na specijalizacijama i usavršavanjima i manje su na bolovanjima – što porodiljskim, što onim koji se uzimaju zbog dečjih bolesti. Tako dolazimo do razlike u platama između muškaraca i žena. Zbog fertilnog perioda i gajenja deteta žene češće 'ispadaju' iz karijerne trke i to u krajnjem zbiru utiče i na visinu zarada - zaključuje dr Zorica Mršević.