Klasteri na Balkanu i dalje nedovoljno razvijeni

Ona je bila jedan od predavača na skupu koji je niška Kuća klastera u četvrtak, 19. novembra 2015. godine, organizovala u Regionalnoj privrednoj komori Niš, sa ciljem da privrednike upozna sa modelima razvoja klastera u Evropi i koristi koje takvo udruživanje donosi.

- Klasteri podrazumevaju umrežavanje, a mreža vam omogućava da budete blizu informacijama koje u savremenom svetu znače kapital i dominaciju na tržištu - rekla je Trajanovska.

Prema njenim rečima, klasteri takođe omogućavaju mnogo bolju saradnju firmi sa naukom i obrazovanjem, jer se troškovi istraživanja koje naučne ustanove rade za potrebe privrede dele na veći broj aktera. Saradnja sa naukom i obrazovanjem znači pristup inovacijama, a inovacije pokreću čitav svet, kazala je Trajanovska.

Privrednicima na Balkanu kao primer klasterskog organizovanja mogu da posluže klasteri u Švedskoj, Italiji, Danskoj i Španiji, rekla je ona i dodala da bi zemlje na Balkanu trebalo da rade na umrežavanju klastera na regionalnom niovu, jer bi to bilo od koristi za sve.

- Povezivanjem u oblasti turizma mogli bismo da napravimo turističku ponudu koja bi obuhvatila destinacije i u Srbiji i u Makedoniji. Ta ponuda bila bi zanimljiva turistima koji dolaze iz dalekih zemalja i koji ne mogu jednom da posete Srbiju, a drugi put Makedoniju - izjavila je Trajanovska.

Niški privrednici imali su priliku da upoznaju modele razvoja klastera u zemljama Evropske unije zahvaljujući projektu "Balkanski klaster" koji realizuje niška Kuća klastera, a koji se delom finansira iz IPA programa prekogranične saradnje Bugarske i Srbije.