Stečajevi gase najmanje 300 radnih mesta u Pančevu - Sudbina nekih preduzeća i dalje neizvesna

Više pančevačkih preduzeća će privatizaciju doživeti kroz stečaj. "Staklara", "Seme Tamiš", poljoprivredna preduzeća u Omoljici, Starčevu i Dolovu najkrupnija su među njima. Oko 300 zaposlenih kroz stečaj će ostati bez posla, a koliko će ih zatim biti zaposleno, zavisiće od sudbine ovih privrednih subjekata. Kakva sudbina čeka "Utva avione", još uvek je neizvesno.

Poslednji čin privatizacione 2015. godine biće pokretanje stečajeva za gotovo desetak firmi koje država nije privatizovala. Iz pančevačkog privatizacionog paketa praktično su privatizovani samo "RTV Pančevo" i "Pančevac". Kod ostalih, na čelu sa "Staklarom" i više poljoprivrednih firmi, promene će biti izvršene u stečajnom postupku.

- U Pančevu, kada je o privatizaciji reč, stečajevi su prioritet, a veoma mali broj firmi je našao uhlebljenje kod novog vlasnika - ocenjuje Milanko Bodiroga, predsednik Samostalnog sindikata.

Iako je u anketi koju je država sprovodila bilo mnogo zainteresovanih za privatizaciju, posebno poljoprivrednih firmi, privatizacija se nije desila. Stečajevi za te firme postaju izgledni. Bodiroga kaže da sve počinje i završava se u propisima o privatizaciji.

- Suština je u tome da niko u ovom trenutku nije spreman da uđe u bilo koji hazard da kupi firmu, s obzirom na to da je prodaje država. Drugim rečima, država je i najveći poverilac svih tih firmi u ovom trenutku, a sa druge strane, i jedini trgovac koji prodaje te firme. Svi koji budu kupili firme, a zakon im to dozvoljava, verovatno idu na opciju da kupe iz stečaja, s obzirom na to da je cena daleko niža i da će firmu kupiti bez zaposlenih - očekuje Bodiroga.

Među poljoprivrednim firmama u privatizaciji postoje bar dve-tri koje mogu samostalno da rade, konstatuje Bodiroga. Bez obzira na mogućnost da ih i zaposleni kupe, on smatra da će ih iz stečaja kupiti neki ljudi koji nisu do sada bili eksponirani.

- Suština je u tome što će veliki broj završiti na ulici. Nadamo se da će mali broj ljudi ostati, ili biti vraćen na posao, posle procesa stečaja. Svima onima koji bi bili zainteresovani da napuste firmu kojoj preti stečaj država će izaći u susret i velikodušno dati sredstva da idu na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Postavlja se pitanje da li će njihova budućnost sutra biti vezana za otvaranje nekih novih radnih mesta. To će vreme pokazati - istakao je Bodiroga.

Država je u procesu privatizacije napravila otklon od Sindikata, ocenjuje Bodiroga, pa sindikalci informacije imaju uglavnom iz medija. Kaže da su prilikom retkih razgovora u Agenciji za privatizaciju videli da Agencija i Ministarstvo privrede ne funkcionišu baš najbolje.

- U tom momentu firme koje su bile na relaciji, u procesu privatizacije, bile su kolateral. Pre svega mislim na "Utvu", za koju još i dan-danas ne znamo koji joj je zvaničan status, šta će biti sa njom, jer je u posebnom položaju. Nije, a jeste firma namenske industrije - naglašava Bodiroga.

Bodiroga naglašava da je otimanje imovine od naroda počelo još 2000. godine, što je dovelo do ubijanja proizvodnje. Dodaje da trpimo krupne posledice kvazikapitalizma u kome živimo.

- Sve u svemu, Zakon o privatizaciji, koji je donet daleke 2001. godine, pa je sa izmenama i dan-danas u nekom procesu, jeste ono što je pogubno za zaposlene i građane uopšte. Mislim da u dogledno vreme posledice tog zakona neće biti izlečene - zaključuje Milanko Bodiroga.