Male hidroelektrane niču širom Balkana - Investitorima donose profit, ekolozi negoduju

Investitorima predstavljaju unosan posao, ekolozima veliku pretnju. Malih hidroelektrana sve je više u regionu.

U svetu odavno, a na Zapadnom Balkanu odnedavno, razmišlja se o proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Kad su nuklearne elektrane i hidroelektrane opasne ili preskupe, a termoelektrane neprihvatljive kao veliki zagađivači, nude se rešenja u obliku vetroelektrana, elektrana na solarni pogon ili biomasu, te malih hidroelektrana.

Kad se sve zbroji i oduzme, računa se da bi se tako proizvodila jeftinija električna energija, što bi značilo i manje opterećenje za kućne budžete.

U regiji postoje desetine malih hidroelektrana, a pod tim pojmom podrazumevaju se pogoni s instaliranom snagom do 10 megavata. Iako imaju velikih problema s pribavljanjem dokumentacije i moraju za to izdvojiti puno vremena, investitorima su isplative. Po njihovoj računici, investicija se vraća za nekoliko godina. Proizvedenu energiju otkupljuju veliki distributeri. Investitori još kažu da, uz zapošljavanje domaće radne snage, male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, ne utiču na vodotokove, niti na biljni i životinjski svet.

Ipak, sa njima se ne slažu aktivisti za očuvanje okoline. Osim buke i vibracija i vizuelnog narušavanja okoline, upozoravaju na ozleđivanje riba i drugih vodenih životinja, kao i uticaj na kompletan biosistem.

Zemlje u regiji, bilo da je reč o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj ili Srbiji, bogate su rekama, a potrebe za električnom energijom su uvek velike. Stoga se postavlja pitanje kako je moguće uspostaviti balans između potreba za novim izvorima električne energije, kao što su male hidroelektrane, i neslaganja protivnika takvih projekata?

Prema mišljenju Milije Čabarkape, projektnog asistenta u nevladinoj organizaciji "Green Home" iz Podgorice, takav balans je moguće uspostaviti samo održivim planiranjem malih hidroelektrana.

- Od izrazitog značaja je u fazi inicijalnog planiranja projekata malih hidroelektrana uključiti lokalno stanovništvo, kako bi bilo upućeno u planove realizacije projekata u njihovoj sredini. To je neophodno i pri definisanju tehničkog rešenja, i pri definisanju količina vode i dela vodotoka koji se treba koristiti, a posebno iz razloga nepostojanja zvaničnog katastra vodotoka [...] koncesije se dodeljuju bez analize potreba za energijom u određenom regionu - ukazuje Čabarkapa.

Na isto pitanje u banjalučkom Centru za životnu sredinu, koji se snažno zalaže za očuvanje prirodnih bogatstava Bosne i Hercegovine, pre svega njenih reka, odgovaraju kako je "potrebno više ulagati u energetsku efikasnost, koja može da donese ogromne uštede i smanji potrebu za novom energijom". U tom smislu ukazuju, pre svih, na sunčevu i energiju vetra.

Oni navode da "male hidroelektrane predstavljaju proporcionalno istu pretnju za male reke kao velike hidroelektrane za velike reke" i dodaju da male hidroelektrane nisu isplative za državu, nego isključivo za investitora. Zato smatraju da je reč o "čistom biznisu".

- Gubici koji nastaju uništenjem reke i njene okoline se novčano nikad ne mogu ni nadoknaditi. Male hidroelektrane su nepouzdane i sa aspekta klimatskih promena, koje u budućnosti donose sve drastičnije padove površinskih i podzemnih voda. O tome se ne raspravlja, a biće evidentan problem već kroz nekoliko godina kad se suočimo sa nestašicama vode za mnogo važnije sektore od energije, kao što je vodosnabdevanje, poljoprivreda, razne grane privrede, turizam i slično, koje su za lokalno stanovništvo od vitalnog interesa - napominje Nataša Crnković, predsednica centra.

Ipak, Čabarkapa smatra da male hidroelektrane predstavljaju najracionalniji obnovljivi energetski izvor, upravljački najfleksibilniji i ekološki najčistiji, ali uz poštovanje niza pravila.

- Ukoliko se izgradnja hidroenergetskih objekata planira bez vodoprivrednih osnova, čije je usvajanje definisano Zakonom o vodama, korišćenje vode kao obnovljivog izvora energije može biti vrlo destruktivno za životnu sredinu, a samim tim i za stanovništvo. Zbog toga sve buduće dodele koncesija u Crnoj Gori treba stopirati do trenutka pripreme neophodnih podloga, a sve u cilju održivog razvoja ovih hidroenergetskih objekata - predlaže Čabarkapa.

Iz nevladine organizacije u kojoj je angažovan upozoravaju na 10 vrlo značajnih problema koji onemogućavaju održivi razvoj malih hidroelektrana. Navode nepostojanje katastra vodotoka s ekološkim i energetskim karakteristikama, nedostatak višegodišnjeg planiranja dinamike korišćenja vodotoka u energetske svrhe, slabo uključivanje javnosti pri planiranju, odnosno odobravanju projekata, neusuglašenost strateških planova, odnosno potrebu harmonizacije politike sektora energetike, vodoprivrede, životne sredine, planiranja i izgradnje objekata.