Srbiji za ekologiju do 2030. godine neophodno 11 mlrd EUR - Zaštita životne sredine veliki izazov u procesu pridruživanja EU

Da bi dostigla ekološke standarde Evropske unije i tako zatvorila pregovaračko poglavlje 27, Srbija će do 2030. godine morati da uloži 10,6 mlrd EUR, od čega će najveći deo sredstava biti usmeren ka lokalnim samoupravama. Najveći kamen spoticanja u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji biće zaštita životne sredine. Poslednji Izveštaj o napretku beleži da je Srbija i dalje u ranoj fazi pripreme za taj posao. Poglavlje 27 biće vrlo skupo i dugotrajno, a jedna od oblasti koja iziskuje najviše ulaganja, jeste prečišćavanje otpadnih voda.

- Samo ova direktiva, koja je za nas u Srbiji "a priori", zahteva ogromna finansijska ulaganja - kaže za RTV državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Stana Božović.

- Ona košta oko 5 mlrd EUR za sve lokalne samouprave, kako bismo dostigli standarde i rokovi su u narednih 25 godina - navela je ona.

Odmah iza pitanja otpadnih voda na listi prioriteta nalazi se upravljanje otpadom, za šta će biti potrebno 2,8 mlrd EUR.

Prema podacima iz resornog ministarstva, u Srbiji trenutno postoji oko 3.500 divljih deponija. Do 2028. nijedna od njih ne bi smela da ostane, a svaka lokalna samouprava je u obavezi da do tada ima regionalnu sanitarnu deponiju na koju će odlagati komunalni otpad, ukupno 26 u celoj zemlji. Trenutno ih ima osam, a deveta bi trebalo da bude otvorena u Subotici krajem naredne godine.

Najznačajniji partner Srbije u toj oblasti je Nemačka, čija će razvojna pomoć u narednom periodu biti orijentisana isključivo na održivi razvoj.

- Naša saradnja ima za cilj da dođemo do novih, obnovljivih izvora energije. Do 2020. godine, 27% energije u Srbiji, trebalo bi da potiče iz takvih izvora. Ali niko ne kaže da se sve iz poglavlja 27 može ostvariti u narednih pet godina, to je nemoguće, to niko ne bi mogao. Međutim, dobrim planiranjem možemo utvrditi redosled i uspešno realizovati planirano - priča direktor KfW banke u Srbiji Arne Gos.

Najveća ulaganja do sada su bila u obnovu elektrana, prečišćavanje otpadnih voda i upotrebu alternativnih izvora energije. Tako je Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) pokrenula projekat za razvoj održivog tržišta energije biomase u Srbiji, vredan 8 mil EUR. Jedan od ciljeva tog projekta jeste i prelazak lokalnih toplana na biomasu, od kojih bi prva trebalo da bude toplana u Bajinoj Bašti.

- Ulaganja su velika, ali se pokazalo da bismo uštedeli 50% sredstava za nabavku goriva kad bismo prešli s mazuta na biomasu, tako da da bi se to isplatilo za nekih 6-7 godina - priča direktor te toplane Velimir Radovanović i dodaje da bi građani pojeftinjenje osetili odmah, a da bi ono nakon otplate eventualnog kredita iz kog bi se finansirao prelazak na biomasu, to pojeftinjenje moglo da bude i do 40%, a grejanje bi radilo 24 sata.

Odluku o otvaranju poglavlja 27 Srbija očekuje do kraja godine, što znači da bi pregovori o životnoj sredini mogli da počnu već 2016. Najveći deo zakona već je usvojen, ali bi primena nekih od njih mogla biti prolongirana i do 2040. godine.