Dan primirja - zašto i kako ga obeležavamo?

(Foto: Ivana Vuksa)

Po ugledu na druge narode, Srbija je Dan pobede u Prvom svetsku ratu počela da obeležava 2012. godine. Ovaj praznik je podsećanje na 11. novembar 1918. godine, kada su u železničkom vagonu u Kompijenu, u Francuskoj, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Na strani država pobednica našla se i Srbija, čija je vojska ostala upamćena po mnogim herojstvima tokom rata, pre svega po prvoj savezničkoj pobedi u Cerskoj bici, avgusta 1914. godine.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda. Zašto je baš ovaj cvet odabran da bude simbol praznika?

Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po ženi kralja Milana Obrenovća, kraljici Nataliji.

Reč je o endemskoj vrsti zapadnog Balkana, a osim u Srbiji, raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.

Inače, ova biljka ima jednu specifičnost. Naime, čak i ako se potpuno osuši, pa i posle nekoliko godina mrtvila, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada se zalije!

(Foto: Lunja/shutterstock.com)

Srbija je u sukobu izgubila oko 26 odsto stanovništva i polovinu radno sposobnih muškaraca. Od tifusa koji je harao obolelo je oko milion stanovnika i najveći broj je umro.

Upravo u tome možemo da pronađemo simboliku sa srpskim narodom i vojskom tokom Prvog svetskog rata. Srbija je pretrpela ogromne gubitke, ali je vojska uspela da se uzdigne i da odlučujući doprinos savezničkoj pobedi nad Nemačkom i Austro-Ugarskom.

Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

Ovaj praznik se obeležava u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja se obeležava u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD.

U Britaniji se često koristi i izraz Dan makova (Poppy Day) kao referenca na mak, koji je, navodno, prvi cvet koji je nikao u Flandriji, gde je poginuo najveći broj britanskih vojnika. U čast pobede Britanci i građani država Komonvelta ističu značke u obliku cveta bulke.

Slična tradicija postoji i u Rusiji, gde se ističe georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa, koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.