(Ekonomist) Finansijsko tržište u Srbiji krajem septembra 2007 - Politika ruši ekonomiju

(koji smer ?)

Da nije duvanske mafije i krize među koalicionim partnerima u Vladi, udarne vesti u domaćim medijima verovatno bi bili milionski minusi na Beogradskoj berzi. Iako je septembar trebalo da donese oporavak srpske berze, oba indeksa u prvoj polovini meseca skoro da su svakodnevno bila u „crvenom“. Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 pao je oko tri procenta, dok je indeks Belexline koji pokazuje kretanje stotinak najatraktivnijih akcija, na vrednosti izgubio oko dva odsto. Vrednost akcije Agrobanke za dve nedelje pala je više od 12 procenata, Metals banke oko devet, dok je akcija AIK banke, jedne od najlikvidnijih hartija na Beogradskoj berzi, izgubila na vrednosti oko šest odsto. Imune na pad, nisu bile ni perspektivne akcije konditora. Akcija subotičke Fidelinke srozala se 18 procenata, dok je akcija Imleka izgubila oko sedam odsto vrednosti.

U poslovnim krugovima već kolaju razne priče: od toga kako je najveći broj akcija na Beogradskoj berzi precenjen, do teze kako je veliki broj investitora zauzet aktuelnom Inicijalnom javnom ponudom akcija (IPO) hrvatskog Telekoma. Nisu, međutim, ni za potcenjivanje ocene kako je politička nestabilnost u Srbiji jedan od bitnijih faktora za sve veću uzdržanost stranih i domaćih investitora. Špekuliše se i da je sve manje atraktivnih privatizacija koje su dizale cene akcija, ali i da su ulje na vatru dodali domaći investicioni fondovi koji su za nekoliko meseci, sa oko pet hiljada članova, prikupili pedesetak miliona evra. Za sada je međutim sigurno samo jedno – ukupan promet na Beogradskoj berzi svakim danom se smanjuje. Protekle nedelje prosečan dnevni promet akcijama bio je oko četiri i po miliona evra, dok je samo pre nekoliko meseci bio tri, pa čak i četiri puta veći.

Pitanje je na koje još nema odgovora stručnjaka da li su razlozi za sve veću uzdržanost investitora samo „domaći“, ili se pad na srpskoj berzi može dovesti u vezu sa krizom na svetskim tržištima kapitala.

Razlozi pada
Akcije većine preduzeća na Beogradskoj berzi u prvom kvartalu ove godine prosečno su duplirale vrednost. Indeks Belex15 za tri meseca skočio je rekordnih 70 odsto, dok se indeks Belexline vinuo za neverovatnih 60 procenata. Još u sred buma na Beogradskoj berzi stručnjaci su upozoravali da posle svakog drastičnog skoka sledi pad i bilo je samo pitanje vremena kad će se on dogoditi.

(Nikola Fabris)

Ekonomista Nikola Fabris kaže da je na septembarski pad na Beogradskoj berzi uticalo više faktora, ali da je jedan od njih svakako precenjenost pojedinih hartija.“U prethodnom periodu vrednost mnogih akcija je drastično skočila, a pojedine su verovatno dostigle gornji limit. Postoje i one prenaduvane, pa je korekcija prosto bila nužna“, pojasnio je Fabris za Ekonomist.

Sa druge strane, u poslednje vreme se sve češće može čuti kako politika kroji ekonomiju i kako bi politička neizvesnost vrlo lako mogla da bude jedan od glavnih faktora za „nizbrdicu“ na berzi. U Srbiji i regionu nije neobično da i kratkoročne političke odluke već u prvom satu trgovanja izazovu berzanski kolaps ili bum. Tako je u maju ove godine, za vreme trodnevne parlamentarne „vladavine“ radikala Tomislava Nikolića, vrednost oba indeksa na Beogradskoj berzi prosečno pala po desetak procenata. S druge strane, posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore, cena akcija najlikvidnijih kompanija i fondova na crnogorskim berzama, za jedan dan prosečno je skočila oko 20 odsto.

Da politika direktno utiče na berzu potvrđuju i ekonomisti, smatrajući da su loše političke odluke ili politička neizvesnost, često glavni razlozi za uzdržanost investitora. Fabris kaže da je na trenutan pad svakako uticala i politička nestabilnost, pre svega nerešeno pitanje Kosova. „Bliži se momenat rešavanja pitanja statusa pokrajine i sve to izaziva strah kod investitora, ali i njihovu uzdržanost od investiranja. Bilo kakav konflikt ili zaoštravanje političkih odnosa, može da utiče na usporene ekonomske odnose sa inostranstvom. Isto tako, prekidanje diplomatskih odnosa sa razvijenim zemljama nužno bi moralo da se odrazi i na ekonomiju, te na ekonomske performanse i profitabilnost preduzeća i na kraju na neaktivnost investitora“, pojasnio je Fabris.

(Rade Pribićević)

Da je pad akcije Imleka posledica trenda opšteg pada na Beogradskoj berzi, potvrdili su za Ekonomist upravo u tom preduzeću, jednom od likvidnijih na Beogradskoj berzi. Stav kompanije je da se dvonedeljni pad od oko sedam procenata ne može dovoditi u vezu sa poslovanjem Imleka, s obzirom na to da preduzeće kontinuirano beleži rast. “Možda je na pad uticalo i to što je Imlek značajno povećao otkupnu cenu mleka, što je kroz kupce uticalo i na smanjenje profitabilnosti preduzeća“, pojasnio je za Ekonomist Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove u Danube Foods grupi.

I u novosadskoj Metals banci tvrde da je dvonedeljni pad od oko devet procenata isključivo posledica spoljnih faktora, pre svega političke neizvesnosti. Ocena je da nejasna politička situacija sigurno utiče na neaktivnost investitora, ali da razlog za pad, treba tražiti i u atraktivnosti IPO-a hrvatskog Telekoma.

Naime, polovinom protekle nedelje u Hrvatskoj je počela javna ponuda za kupovinu akcija Telekoma po ceni od 33,5 do 43,7 evra za akciju. Već prvog dana, akcije je upisalo pet do šest hiljada građana, a mnogi od njih su posegnuli za različitim izvorima novca. Za samo jedan dan, u zagrebačkoj Privrednoj banci pristiglo je tridesetak zahteva za kredite, a nemali broj građana povukao je novac iz tamošnjih investicionih fondova. „Pripreme hrvatskih fondova za ovu ponudu osetile su se i na Beogradskoj berzi. Značajno povlačenje sredstava iz hrvatskih fondova nateralo je njihov menadžment da prodaju akcije na hrvatskom i srpskom tržištu. Na Beogradskoj berzi najviše je pogođen najlikvidniji segment, odnosno segment kontinuiranog trgovanja na kome je ovih dana dosta pojačana prodaja. Tako je na strani kupovine srpskih akcija učešće stranih investitora osetno palo, dok se na strani prodaje sve više javljaju hrvatski fondovi.“, pojasnio je za Ekonomist Đorđe Mandić iz brokerske kuće Sinteza Invest Group. On smatra da bi takav trend trebalo očekivati do kraja meseca, a da bi novu serija ulaska hrvatskih investitora na Beogradsku berzu trebalo očekivati u oktobru.

Konačno, stručnjaci kao jedan od razloga za bežanje investitora sa Beogradske berze navode i sve veću atraktivnost domaćih investicionih fondova. Relativno visoki prinosi za samo nekoliko meseci, bili su dovoljan razlog da većina ulagača povuče i štednju iz banke, a da se ne govori o Beogradskoj berzi.

Već polovinom maja, samo mesec i po dana posle osnivanja prvog investicionog fonda Delta plus, svi njegovi ulagači, mogli su da zarade oko 20 odsto. Do sredine ovog meseca fond je „odbacio“ ukupnu dobit od oko 38 procenata, dok su investitori drugog investicionog fonda FimaProactiv od maja meseca mogli da zarade oko 11 procenata. Nikola Fabris tvrdi da je pojava investicionih fondova svakako uticala na to investitori deo slobodnog kapitala preusmere na investicione fondove. Računica je bila jednostavna – prinosi su dobri, mnogo veći nego u bankama, a rizik je manji nego kad ulažu na berzu.

Kao jedan od razloga za pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi, Fabris je naveo i krizu na svetskom tržištu kapitala koja je pokrenuta u SAD zbog pada cena nekretnina. „Kriza se prelila uglavnom na svetske berze, ali je delimično verovatno imala uticaj i na našu berzu“, smatra on. Takva kriza utiče na smanjenu spremnost stranih investitora iz razvijenih zemalja da ulažu u Srbiju, prvenstveno zbog toga što ne znaju da li bi kriza u većem stepenu mogla da se prenese i na Beogradsku berzu i dovede do još većeg pada“, zaključio je Fabris.

Preterani optimisti
Ono što, međutim, intrigira angažovane i potencijalne investitore je pitanje zašto pada vrednost akcija preduzeća koja se od nedavno nalaze na listingu Beogradske berze i zašto su svakodnevno u „crvenom“ akcije banaka koje i danas važe kao najperspektivnije hartije.

Menadžeri preduzeća na listingu bili su svojevremeno optimisti tvrdeći da će izlaskom firme na listing stići i više investitora, da će biti intenzivnije trgovanje i da će biti postignuta veća cena akcije. Epilog je, međutim, niže cene akcija i manje kupaca. Tako, na primer, akcija kompanije Tigar (inače prve kompanije na listingu Beogradske berze) od aprila meseca (kad je i izašla na listing) pala je oko 30 procenta, na oko 2.100 dinara. Od pomoći nisu bile čak ni prošlonedeljne najave iz tog preduzeća da se ove i naredne godine planira investicija od 20 miliona evra u modernizaciju postojećih i razvoj novih proizvodnih programa. Akcija Energoprojekt holdinga, drugog preduzeća na listingu, od polovine jula kad je izašla na listing imala je nešto blaži pad, dok se akcijama Sojeprotein, i pored najava o izlasku na listing, i dalje trguje na slobodnom vanberzanskom tržištu.

Berzanski stručnjaci smatraju da to što je preduzeće na listingu ne treba da znači i da je ono drastično kvalitenije od ostalih likvidnih preduzeća. Razlika je samo u tome što se listirana preduzeća obavezuju da redovno objavljuju sve informacije o sebi koje mogu da utiču na kretanje cene akcije.

Sa druge strane, mnoge investitore izneverile su akcije pojedinih banaka. I pored nedavnih najava o dokapitaizaciji od strane EBRD-a akcija Komercijalne banke prošle nedelje dotakla je „dno“ u odnosu na poslednjih pola godine. Akcija je polovinom aprila vredela istorijski maksimalnih 155.000 dinara, dok se polovinom ovog meseca njome trgovalo po ceni od oko 120.000 dinara. Investitore je posebno iznenadila akcija AIK banke koja je sredinom protekle nedelje spustila na oko 10.800 dinara. „Krivac“ za dvonedeljni pad od oko šest procenata, kako saznake Ekonomist magazin je upravo IPO hrvatskog Telekoma, odnosno hrvatski investicioni fondovi koji već neko vreme svakodnevno prodaju akcije niške banke.

Svakodnevni pad akcija Agrobanke od bar jedan procenat, možda je više priča za sebe. U finansijskim krugovima sve se češće spekuliše kako obaranje cene nije slučajno i da se iza cele priče krije interes države koja ima oko 20 odsto akcija banke. U tom kontekstu postavlja se i pitanje da li je Moskovska banka i dalje zainteresovana za kupovinu Agrobanke i da li je država u ulozi „ortaka“ koji može da napravi dobru cenu – nižu od one koju je tržište spremno da plati ili one koliko banka vredi s obzirom na njene rezultate poslovanja?

Pad na Beogradskoj berzi se dogodio, a logično pitanje za investitore je - šta će dalje. Da li se držati starog berzanskog pravila da je „tajming“ za dobru kupovinu upravo onda kad vrednost akcija svakodnevno pada, ili se pak držati onog principa da je svako preduzeće priča za sebe?

Svaki ozbiljan ekonomista sugerisaće da se pre bilo koje kupovine uradi dobra analiza. Svakodnevni učesnici na berzi tome bi dodali savet da nikako ne treba propustiti ni poverljive insajderske informacije. Oni plašljiviji bi sigurno savetovali da se sačeka oktobar, kad bi ako ništa drugo, trebalo da prođe euforija sa akcijama hrvatskog Telekoma.

I region u "crvenom"

Prva polovina septembra odisala je pesimizmom investitora i na berzama u regionu.

Berzanski indeks Banjalučke berze BIRS za dve nedelje pao je oko pet procenata, koliko i indeks za preduzeća iz sistema Elektroprivrede ERS10. Indeks fondova FIRS istovremeno je izgubio na vrednosti za oko četiri procenta. Akcija Rafinerije nafte iz Bosanskog Broda, inače jedne od najtrgovanijih hartija na Banjalučkoj berzi, pala je oko 11 procenata, dok je najveći gubitnik među fondovima (pad od oko deset odsto) Euroinvestment.

Na crnogorskoj berzi NEX Montenegro, indeks akcija NEX20 zabeležio je pad od oko 2,5 procenata, dok je indeks fondova NEXPIF zabeležio rast od oko pola procenta.

Zagrebački indeks CROBEX srozao se za dva procenta, sarajevski BIFX za oko četiri, dok je indeks Ljubljanske berze SBI 20 zabeležio nešto blaži rast.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu