Evropska komisija smatra da su Srbiji potrebne dodatne reforme - Dobri ekonomski pokazatelji, ali bez pada nezaposlenosti

U Srbiji su potrebne dodatne reforme da bi budžetski pokazatelji ostali dobri, a rast javnog duga zauzdan, ocenjuje se u danas objavljenoj jesenjoj prognozi Evropske komisije. Budžetski deficit je naglo opao u 2015. godini i na kraju avgusta je bio tri puta niži nego u istom periodu prošle godine i znatno manji od ciljanog, ali će za dobre budžetske pokazatelje biti potrebni dodatni napori.

- Bez dodatnih mera budžet bi bio pod pritiskom zbog isteka jednokratnih prihoda, rastućih kamata i većih kapitalnih izdataka - navodi se u dokumentu, uz napomenu da bi bez promene politike budžetski deficit ostao visok, što bi dovelo do daljeg rasta javnog duga, koji bi porastao na više od 80% bruto domaćeg proizvoda do kraja izveštajnog perioda, odnosno 2017. godine.

Objašnjava se da je bilo znatnih ušteda od smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, ali da su za dobre budžetske rezultate zaslužni i bolji prihodi, pre svega od nekih akciznih nameta i neporeskih prihoda od kojih je veliki deo jednokratni. Procenjuje se da će deficit tekućih plaćanja u 2015. biti 4,7%, a u naredne dve godine po 4,5% BDP-a, da će budžetski deficit ove godine iznositi 3,3%, naredne godine 4,1%, a u 2017. godini 3,8%, kao i da će bruto javni dug porasti sa ovogodišnjih 75,7% na 81,4% u 2017. godini.

Oporavak privrede omogućiće stvaranje novih radnih mesta čime će se nadomestiti gubitak radnih mesta usled reformi, ali će nezaposlenost ipak ostati visoka.

- Nedavno povećanje zaposlenosti je u velikoj meri podstaknuto uspešnim naporima da se smanji siva zona, a većina novih radnih mesta stvorena je u sektorima niske produktivosti poput maloprodaje i poljoprivrede - navodi se u izveštaju.

Prema proceni Komisije, nezaposlenost je smanjena sa 18,9% prošle godine na 17,7% ove, i na tom nivou ostaće i u 2016, da bi tek 2017. godine bio zabeležen dalji pad na 16,6%. Bruto domaći proizvod će ove godine porasti za 0,7%, a rast će se u naredne dve godine polako ubrzavati na 1,4 i 2,5%.

Na oporavak privrede uticale su cene sirovina na svetskom tržištu ali i snažan spoljni rast, domaća tražnja je u prvoj polovini 2015. bila jača od očekivane, a očekuje se i rast investicija u velikoj meri kao rezultat reformi koje su sprovođene tokom prethodne dve godine kako bi se poboljšalo poslovno okruženje i stabilizovala privreda.

- Očekuje se da će novi investicioni ciklus podstaći stvaranje radnih mesta i podržati oporavak privatne potrošnje koja će nakon četiri godine pada naredne godine biti na nuli, pre rasta u 2017. godini.

Javna potrošnja će jedina otežavati rast, mada će i ona već naredne godine biti u osetno manjem padu nakon smanjenja od 3,1% ove godine. Uvoz će biti povećan zahvaljujući rastućoj domaćoj tražnji, pre svega investicijama, ali će rast tempa izvoza biti jači zahvaljujuči rastu produktivnosti i daljem širenju bazi domaće proizvodnje.

Inflacija će porasti sa ovogodišnjih 1,6 na 3,3% naredne godine i 4% u 2017. godini, navodi se u prognozi. Za EU kao celinu prognoziran je rast od 1,9% ove i 2% naredne godine, pri čemu je za 2017. godinu najveći rast prognoziran za Rumuniju (3,6%), a najmanji za Finsku (1,1%).