Sećate li se Nedelje štednje?

Do pre nekoliko godina sveopšta histerija zbog bankarskih kamata na depozite bila je tolika da je zahvatala ne samo klijente i bankare, već su i oni koji niti imaju novca da ga štede u bankama, niti rade za iste, upoređivali kamate i izvodili neke svoje računice...

U to vreme tekst posvećen Nedelji štednje ne bi mogao ni da se zamisli bez tabela i grafikona i opsežne analize visine kamata. I to ne samo u evrima, već su i dolari, funte, švajcarski franci, pa i rublje, dobijali svoj deo štednog "kolača". O dinarima je tada malo ko razmišljao, uspomene na hiperinflaciju još su bile žive, a ni "stabilnost" domaće valute nije ulivala mnogo poverenja.

Banke su se utrkivale da pridobiju klijente visokim kamatama i dodatnim pogodnostima, jer je novac bilo lako "oploditi" kroz kredite na koje su kamate bile još veće. Ukratko, laka zarada za njih.

Danas je situacija veoma promenjena. Tabela i grafikona nema, a od Nedelje štednje je ostalo samo ime. Bankama je sve manje u interesu da prikupljaju novac građana koji onda nemaju kome da plasiraju. I građani i privreda oklevaju sa uzimanjem kredita, dok su mnogi od onih koji su spremni za zaduživanje dovoljno rizični da bankama ne pada na pamet da im daju pozajmice koje ne znaju kako će posle naplatiti.

Velika količina novca u domaćim bankama dovela je do priča da će i naši bankari, po uzoru na neke evropske kolege, klijentima naplaćivati "ležarinu" na novac koji drže na štednji.

Iako do uvođenja negativnih kamata (još uvek) nije došlo, kamatne stope na devizne depozite sve su bliže nuli dok su dinarski, i to kod banaka koje dobro "plaćaju", ispod nivoa nekadašnjih kamata na štednju u evrima. Kamate na devizne uloge u proseku su oko 1%, dok su za dinare oko 5%.

Ipak, nivo štednje raste iz godine u godinu. Ukupna štednja u bankama u Srbiji na kraju septembra ove godine iznosila je blizu 9 mlrd EUR. Devizna štednja u tom iznosu učestvuje sa 96,1%, a dinarska sa skromnih 3,9%, ali i sa jasnom tendencijom rasta. Naime, dinarska štednja iznosi 42 milijarde dinara (oko 350 mil EUR) i od početka godine porasla je za 10,5%.

U centralnoj banci objašnjavaju da su su kamate na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivne jer je "obezbeđena niska i stabilna stopa inflacije i relativna stabilnost deviznog kursa, kao i da je kamata od dinarske štednje izuzeta od plaćanja poreza u odnosu na kamatu od devizne štednje".

I ekonomski stručnjaci se slažu da je štednja u dinarima pravi put, kako za štediše tako i za bankare i državu. Tako guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kaže da štednja u dinarima donosi najveću zaradu, kao i da su sa makroekonomskog stanovišta štedni ulozi stanovništva i privrede izvor investicija i privrednog rasta.

Ona je dodala da se, uzimajući u obzir stanje na tržištu, osnovano može očekivati da bi struktura ukupne štednje mogla da se promeni u pravcu domaće valute, kao i da bi veći udeo dinarske štednje omogućio veće izvore sredstava za dinarsko kreditiranje i to po povoljnijim kamatnim stopama.

Sa tim je saglasan i njen prethodnik na mestu guvernera, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić. On kaže da put ka ozdravljenju finansijskog sistema kakav ima naša zemlja jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti.

Ipak, iako bi trebalo platiti i porez od 15% na prihod od kamate na oročenu deviznu štednju, nije za očekivati "selidbu" štednje ka dinarima jer građani, poučeni iskustvima iz prošlosti i oprezni zbog ranijih padova vrednosti dinara, a u nemogućnosti da lako (i jeftino) "izađu" iz dinarske štednje i pored nižih kamata radije biraju devize.

Podsetimo i na to da država garantuje za depozite do (protiv)vrednosti od 50.000 EUR, pa se onima koji planiraju da na štednju stave više od tog iznosa savetuje da podele depozit na više računa.

U okolnim zemljama kamata na štedne uloge u evrima iznosi oko 3%, pa neki ekonomisti strahuju da bi to moglo da "odvuče" nekoliko hiljada deviznih štediša nerezidenata koji u ovdašnjim bankama štede oko 300 mil EUR, a za koje se ne očekuje da bi ih mogle privući kamate na dinarske depozite.

A šta kažu građani Srbije?

Prema poslednjim istraživanjima Erste Grupe, štediše u Srbiji trenutno izdvajaju prosečnu sumu u iznosu od 4.227 dinara na mesečnom nivou, ali svega 55% anketiranih građana štedi. Istraživanje pokazuje i da je tek 18% ispitanika zadovoljno svojom trenutnom ušteđevinom.

Za štednju u gotovini, kod kuće ili u sefu, opredeljuje se 37% ispitanika, što je za osam odsto manje nego prethodne godine, dok je zainteresovanost građana za štedne proizvode koje nude banke i druge finansijske institucije ostala na približnom nivou, oročena štednja (6%), životno osiguranje (9%) i štednja po viđenju (8%).

Rezultati tog istraživanja koje IMAS i Erste rade svake godine govore da su glavni razlozi za štednju predostrožnost zbog hitnih slučajeva i čuvanje novca za "crne dane", a daleko za tim razlogom sledi odvajanje novca za kupovine, renoviranje stana, putovanja...Istraživanje je pokazalo da se izdvajaju dva tipa ulagača čiji se stavovi prilično razlikuju. Konzervativne štediše preovlađuju i spremni su da prihvate niže kamatne stope zarad sigurnosti svog uloženog novca (90%), a samo jedna desetina ispitanika spremna je da se radi veće potencijalne zarade upusti u ulaganja koja nose veći rizik.

Interesantno je i to da bi, kada bi im se na računu iznenada našlo 30.000 dinara, čak 62 odsto ljudi ovu sumu stavilo na svoj tekući račun u štednju po viđenju. Jedna petina bi se odlučila za "slamaricu", a svaki deseti bi taj novac odmah potrošio.

Inače, u bankama u Srbiji ima 4,5 miliona štednih računa. Najviše je uloga do 500 EUR, njih 80%. Gotovo polovina depozita oročeno je na godinu dana.

Da li štedeti, kako, i u kojoj valuti, na kraju, proceniće svako u skladu sa svojim mogućnostima. Ipak, ima li potrebe to i napominjati - ne bi trebalo imati nade u to da se štednjom u Srbiji danas iko može obogatiti.

Uz to, ni alternative bankarskoj štednji u našoj zemlji nisu ni izbliza razvijene i popularne kao drugde. Berza, investicioni i penzioni fondovi, životno osiguranje i druge mogućnosti za ulaganje i dalje nisu ozbiljna konkurencija bankama iako se, pokazuju istraživanja, blago povećava ulaganje u nebankarsku štednju.

U Srbiji je 2001. godine na štednim računima građana bilo oko 348,3 mil EUR, 2002. oko 758,7 mil EUR, 2003. oko 1 mlrd EUR, 2004. oko 1,4 mlrd EUR, 2005. štednja je premašila 2 mlrd EUR, 2006. bila je više od 3,3 mlrd EUR, 2007. više od 5,1 mlrd EUR, a 2008. godini na štednim računima u Srbiji je bilo oko 5,8 mlrd EUR. Danas je u bankama gotovo 9 mlrd EUR štednje.

- Uporedite kamate koje banke nude

- Pregovarajte sa bankarima i tražite bolju kamatu

- Raspitajte se o stanju i stabilnosti banke

- Proverite možete li i po kojoj ceni razoročiti svoj novac

- Ne ulažite više od 50.000 EUR po štednoj partiji

- Razmislite o investiranju svog novca u akcije, fondove, osiguranje...

Miloš Vlahović